The Hours Of My Life

There are only two ways to live your life. One is as though nothing is a miracle, the other is as though everything is a miracle. I've no special talents. I'm only passionately curious. I'm not a woman of success, I'm a woman of value ;))) I never give up because I never fail until I stop trying...It's a life - eternal struggle....

The Hours Of My Life

Once I worked hard and thought a lot but I never got tired; now I do nothing and think of nothing, but I'm tired in body and spirit.With a heavy head, with a slothful spirit, exhausted, overstretched, broken, without faith, without love, without a goal, I roam like a shadow among men and I don't know who I am, why I'm alive, what I want. And I now think that love is nonsense, that embraces are cloying, that there's no sense in work, that song and passionate speeches are vulgar and outmoded. And everywhere I take with me depression, chill boredom, dissatisfaction, revulsion from life... I am destroyed, irretrievably!

Sunday, 28 February 2021

Keep close to Nature's heart... and break clear away, once in awhile, and climb a mountain or spend a week in the woods. Wash your spirit clean

 


 I walk a lot in the mountains. And as you come to a new valley, as you come to a new landscape, you have a certain view. If you stand still, the landscape doesn't necessarily tell you how big it is. It doesn't really tell you what you're looking at. The moment you start to move the mountain starts to move....

You have the freedom to be yourself, your true self, here and now, and nothing can stand in your way. Heaven is not a place, and it is not a time. Heaven is being perfect. And that isn't flying a thousand miles an hour, or a million, or flying at the speed of ligh. You will begin to touch heaven, in the moment that you touch perfect speed....

I've known when the clock dies without a sound. I've known, countless  painful solitudes where strings of life are torn apart and where heart stops in fear. When everything we know doesn't know us. When eyes of the things look at us carelessly and the soul stops in front of itself in fear and the tear is cold as ice....


 

Suština života je da se suštinski dosađuješ....

 



Kada me ništa ne zanima, Betoven mi se čini kao zbir političkih tuga. Tada mi je bliži Brams: ima manje oholosti u tuzi, i tako s pijetetom odustajem od sanjarenja. Energično Betovenovo očajanje obavezuje me da pravim životne planove a njegovi posmrtni marševi su snažni sumraci. Tonalna muzika imanentno junaštvo, što stimuliše strast za monumentalnim priviđenjima. Kako mi malo kazuje Betoven u trenucima ravnodušnosti! Ne postoji čak ni aluzija na Boga u njegovim samoćama. 

Slušam tišinu i ne mogu da ugušim svoj glas: sve je okončano. Ima reči sa kojima je počeo svet, jer im samo tišina prethodi... Bog nema interesa da uništi Tišinu. Slušaj je! U tišini ne postoji više biće. Samo nadmetanje s Himalajima...Pejzaš koji me izbacuje iz vremena i prirode. Pejzaž koji me tera da zaboravim da postoje jedno, "sada", jedno "onda", da su nekada postojali trenuci i da sam imala  sposobnost da budem srećna u vremenu. Samo me otkucaji srca podsećaju da je nekada postojalo jedno Vreme...

Monday, 15 February 2021

Ima suza koje uranjaju u zemlju i niču u drugim predelima kao nebeska tela. Da li je iko oplakao naše zvezde? Ali ja tragam za svojim suzama u tmini drugih nebesa...

 


Kada čujem tišinu stvari, spoznajem samoću. Tada shvatim da svaki predmet diše, tajna carstva u kamenu a probuđena u biljci, čudesni ili očigledni ritam bića. Svi predmeti imaju svoj govor, koji dešifrujem u jednistvenoj tišini. Kad god se vreme zaustavlja, a savest se iscrpljuje u percepciji prostora, elejsko stanje me  savladava a okamenjenost stvari poništava sećanja u večnom trenutku. 

Upirem pogled ka svemu a sve je, čini se, nepotrebno i beskrajno čekanje..., do te mere se prostor smestio u moju dušu.  Prostorna iskušenja su lahor za nepokretno. Slast samoće rađa "manastirski apsolut", rastrzanu žudnju da se duša sahrani. Reči se ne čuju u spokojstvu misli. Htela bih da se istopim u suzi u kojoj je sunce zaustavilo svoje zrake, i da se isplačem na kraju svetlosti...

Saturday, 13 February 2021

Muzika je arheologija sećanja....

 

 


Čoveka  možeš  spoznati  po  stepenu  na  koji  se  uzdigla  muzika  u  njegovoj  duši. Ali,  pošto  me  zanimaju  samo  oni  preplavljeni  muzikom,  ograđujem  se  od spoznaje ljudi. Ima  muzičkih  duša  koje  nemaju  muzičko  vaspitanje  i  kulturu.  To  znači  da  se rađamo  s  mnoštvom  treperenja,  čiju  vrednost  uspostavljaju  naša  tugovanja. 

Nosimo  u  sebi  muziku  koju  nismo  nikada  u  životu  čuli,  ali  koja  leži  u  dubini našeg  pamćenja.  Sve  muzikalno  u  nama  je  stvar  sećanja.  Sigruno  smo  sve  to slušali  dok  smo  još  bili  bezimeni.  Ne  postoji  muzika  bez  uspomene...
Zov  ljubavi  postaje  opsesija  kada  je  duša  uvenula.  Da  li  je  ona  takva zbog  odsustva  ljubavi?! 

Wednesday, 10 February 2021

Najveću tugu doneli su mi srećni snovi

 

 


Prolazeći  kroz  život,  postajem  svesna  činjenice  da  nisam  ništa  naučila,  samo  je sećanje  pretrpelo  regresiju.  Kao  da  podržavam  svet  u  kojem  sam  nekada  živela. Ništa  ne  dobijam,  sem  što  sebe  pridobijam. Sve  nekada  beše.  Zato  mi  život  liči  na  nematerijalno  talasanje.  Svet  se  ne ponavlja;  čini  mi  se  da  živim  na  prelomu  prošlog  sveta  odgonetajući  njegov zakasneli  eho.  Memorija  nije  samo  dokaz  protiv  vremena  već  i  protiv  ovog sveta.  Ona  nam  konfuzno  razotkriva  mogući  svet  prošlosti.... U dubini  pamćenja rađa se kajanje. Neki  se  ljudi  još  pitaju  da  li  život  ima  ili  nema  smisla?  U  stvarnosti,  sve  se  svodi na to  da  znaš je li  podnošljiv  ili  nije.  Problemi  prestaju  i  počinju  odluke....





Tuesday, 2 February 2021

Ko uspe da pronikne tišinu i dozove je njenim pravim imenom, taj je postigao najviše što smrtan čovek može postići...

 


 Na izlazu iz kuće,
uvek na izlazu iz kuće,
ja bih da se vratim
da ne izlazim, da sam sama
i kroz odškrinut prozor
da promatram grad
i da nikada više uz novi dan
ne pružam radoznali dlan
zime koji hoće malo samoće....


Evo još jedno jutro ulazi u sobu
na prozoru tragovi kapi kiše
sve više sunca pada na ruke tvoje
prelamaju se jutra boje
otvaram vrata i puštam vreme da nas stari.....

Kad bi čovek mogao reći ono što voli,
kad bi čovek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svetlosti...
 Kad bi....

Tuesday, 12 January 2021

Look at winter with winter eyes

 


 I was looking down the road of "life gone by"
 and I realized this road of life isn't as long as it looks.
 I've realised that expectation kills.
Just go with the flow,
 you might be surprised when
something better comes along
in an unexpected way.
The only things I regret,
and the only things I'll ever regret
 are things I didn't do. 

I saw you walking a foot above the earth and
I remembered that was where I used to walk.
The sound of your voice, compassionate embrace...
The power in your touch, serenity of stride...
The beating of your heart
calms down my presence,
gracing with eternal peace of mind...

Let me wake up next to you, 
have coffee in the morning 
and wander through the city 
with your hand in mine, 
and I'll be happy for the rest of my  little life...