alexandra

alexandra
-

Saturday, 1 July 2017

Tišina je lagana pesma koja priziva uspomene na trenutke bola ili na srećna vremena....

Oko mene se obavija nešto poput svile, nešto razdražljivo i nežno i to me udaljava od Tebe. Već neko vreme osećam da se točkovi moje duše okreću u jednom pravcu i da grubo škripe u dodiru sa točkovima tvoje duše koji se okreću u suprotnom smeru. Osamila sam se, jer sam se  umorila od besomučnog nadanja da ćeš shvatiti da Sunce i Mesec ne izlaze samo iznad Tvog balkona, a zalaze iznad mog, da zvezde ne obasjavaju samo tvoj prozor i da je kosmos beskonačan i sam je sebi dovoljan ;).
 Mnogo puta sam se pitala i razgovarala sama sa sobom - šta je kosmos i zašto sam ja drugačija od drugih žena?! Ko vuče konce sudbine, da li sam stranac na Zemlji i kome su povereni ključevi života?! 
Znaš, ja sam sama, i u samoći razmišljam o nepoznatim prostorima, koje moje oči nikada nisu videle. Ja sam stranac među ljudima i nemam prijatelje. Ja sam stranac samoj sebi i kada začujem svoj jezik kako govori, moje uši se čude mom glasu. Moje postojanje se čudi mojoj suštini, dok moja duša ispituje moje srce i samoj sebi ostajem nedokučena, dok me guta ogromna tišina....

No comments: