Tuesday, 27 June 2017

Postoje mesta u srcu koja još nisu živa. Da bi oživela, potrebno je da se u njih useli patnja

Ne umem da kažem koliko dana je prošlo. Stari nemiri su se vratili, a u tom stanju bezumlja ne razlikujem dane, kao što ni slepac ne razlikuje jačinu svetla. Sećam se da sam te u tim mračnim danima, ili nedeljama često sanjao. Ponekad sam se budio osećajući bol. Priznaću ti da je lakše izraziti osećanje tuge, nego osećanje sreće. Čini mi se da sam u svom bolu svesniji svog postojanja, jer bol je samo moj. Nategnuta struna u mom telu pripada samo meni. Sreća me zatire i zbog nje gubim identitet. Čudno je ovo što ti pričam. Ponekad ne prepoznajem svoje misli. 
Priznaću ti, od kad smo se rastali nije preostalo ništa osim Tebe. mogao sam da provedem život dajući ljubav na kašičicu, svakom po malo, a ja sam sve dao Tebi. To je sve što sam mogao da Ti dam. Ako misliš da sam je svu istrošio varaš se. Imam je dovoljno - za dva života.
Naposletku, suviše sam star i umoran da sada učim da volim, ostavi me na miru zauvek....

No comments: