alexandra

alexandra
-

Saturday, 3 June 2017

Nije muškarac u mom životu, to je život u "mom" muškaracu ;))

Kada se sve desilo i prošlo i Zemlja se nekoliko puta okrenula oko same sebe, u jutarnji sat na klupi u parku sretoše se razum i srce. 
Srce se skupilo, ćuti i gleda užurbana lica koja nekuda žure. Razum ga gleda i čudom se čudi, koji mu je vrag u ovaj sunčan dan?! Srce zna i nehajno mu reče - Skloni se, ne govori niša. O, baš hoću, stoga mi reci šta te muči ?! Više ništa, sve je jasno kao ovaj dan. Aaaa, opet te je neko "slomio". Ne možeš slomiti nešto što je već "slomljeno". Rekao bih da si ti jedan težak atom koji samoodržava fisije ;)). Zašto na mene uvek natrči neki neutron? O, pa to je baš dobro, tada oslobodiš ogromnu energiju :)). Znaš voleo bih da me pogodi jedan kvant, ali to se neće nikada desiti. Znaš ne boli mene taj (s)udar nekog tamo neutrončića ... Nego te boli kad uleti u tebe i počne da te cepa na fragmente ;)), o bože s tobom nikad kraja...
Da, boli me to što ga smatram božanskim, a on se prema meni ponese kao prozaični zemljanin. Možda ima razlog za to. Hiljadu mi je već proletelo... Neću da ih slušam, jer će mi zatrovati moć rasuđivanja. Nemam ti više što reći, u nekoj mutnoj nadi sam želeo samo da ga zagrlim, a on je proleteo, ni osvrnuo se nije. Dragi moj, život ti je kao film - svaki kadar jedna priča, zato ne daj se srce iako si izgubio boj ;))

No comments: