Thursday, 15 June 2017

Jedna nestvarna vaga meri prošlost i budućnost. Stojim u tački oslonca, sledeći korak će iskrenuti vagu i ona će se nagnuti ka prošlosti ili budućnosti


Loše se "nosim" sa prošlošću, kada nešto ostavim iza sebe, ostavim to i više ne diram. Ne  vraćam se u uglove sećanja, jer oni ništa dobro ne donose osim ćorsokaka iz koga ne znam kako da izađem. S godinama sam se "pretvorila" u školjku, koja živi na obali na koju je more izbaci. Živim od jutra do sutra u svađi sa sudbinom. A onda mi ta sudbina (u inat) "izbaci" Nekog, tamo gde ga uopšte ne očekujem.
Tražili smo se po tuđim zalutalim osmesima blesavo razvučenim i praznim...Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena. Upijali bezvezne reči u nemim odjecima...Ne, nisi Ti iluzija... Tako nešto ne postoji. Ti si doza nemira koja oživljava dubine što te vide i čuju kako izranjaš iz svemira kroz paučinu svesti...
U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi, dok mi "nudiš" najbolji deo sebe, za koji znamo da mu ne mogu odoleti. Ćutanje osmeh žari dok te u moru kajanja nalazim negde u sebi...

No comments: