Wednesday, 5 April 2017

Vrti se vrti ludi svet

Ovo je priča o nama samima, naravima, izgubljenim i (ne)dosanjanim snovima. I ja sam iz te priče, jer sam obična "devojka" iz komšiluka. Uvek smo samo ono što nam nedostaje ali, može li išta tako da se razlikuje od nas kao mi sami?!
Rekla bih - svaki trenutak života proveden u ljubavi je najveća dobit i vrednost života i jedino se može uporediti sa umetnošću. Kroz umetnost sagledavamo patnju, mržnju, sukob dobra i zla. Ljubav je njen krajnji domet. Kada ljubav ispuni umetnost, ona postaje način na kome se zasniva život...
A na šta se sveo život nas koji se kao zombirani besciljno mimoilazimo? Umemo li da vidimo svet oko sebe, svet koji se razlikuje od nule i jedinice koje grade digitalni svet? 
 Postajemo li poluretardiani zombiji koji imaju  jedinog iskrenog prijatelja neku IT spravu u kojoj su pohranjeni na stotine prijatelja kojima tipkamo i šaljemo znakovne smajlije, izmišljamo praznike koje bi im čestitali u nekoj mutnoj nadi da ćemo dobiti odgovor koji će "nahraniti ego" ?! Sećamo li se šta znači popiti kafu s Nekim uz razgovor, gledajući ga u oči i spontano mu dodirujući ruku ili potapšati ga po ramenu? Čini mi se da smo postali foleri u besomučnoj trci za lajkovima, koji u svojoj usamljenosti vidimo prezauzetost, stvarajući mit o sebi koji puca u paramparčad među četiri zida. 
Na svetlosti dana niko ne pomišlja na tamu koja će doći. Ako se pokrene sfera svetlosti i stigne do suprotnog pola Rimanove sfere, poklopi se sa njom, osvetliće se beskonačnost. Razum će dostići punoću Božije misli. Tako sam i ja u nekoj polumutnoj nadi shvatila da nada ima dva kraja. Jedan je u mojoj ruci drugi se proteže do beskonačnosti. Beskonačnost je beskrajni voz
koji krivuda stvarnim pejsažem. Ali ko je napravio šine i gde je mašinovođa?
Izgubila sam se na nekom koloseku života. "Voz" koji sam čekala nikada neće doći, njegov mašinovođa ne zna za red vožnje. On živi u vremenu sadašnjem, a ja sam u dalekom budućem. 
Svako ima granicu ličnog horizonta, izvan koje se ne usuđuje da gleda. Ako se ipak odvaži, tada shvati da postoje i drugi svetovi u kojima klaparaju vozovi. Kada kažu da je ljubav slepa, rekla bih - nije slepa ljubav, nego smo sami slepi kada ne vidimo svet oko sebe.... 


No comments:

You are the pattern in the weaving of my existence. You are the secret code that unlocks all that is mine. You are the manner in which I dance, flying from cloud to cloud…You are the answer to all my questions, always unexpected, which raises me from one world to another.You are my sailing boat on the ocean of infinite tranquility and bliss. My most beautiful ark. Your soul has no limits, and it is in my eyes that You are endless…
And thus when I am not asking You anything then, in fact, I am asking You; And when I do not see You – I do indeed see you. And when You are silent You are speaking inside of me; and when you are asleep you are awake inside of me.....
You'll never be able to escape from your heart. So, it's better to listen to what it has to say. That way you'll never have to fear an unanticipated blow...