alexandra

alexandra
-

Friday, 24 March 2017

Kako da saznam postoji li granica između kraja i beskraja?!

Sećam se da sam se vinula u zimski vetar,
lebdeći ko zna kamo niz bezbroj Mlečnih puteva
što se od mene odlivaju u širom prostrto vreme.
Stvarno gde sam sve bila? 
 Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog mora. 
Naći će se drugi grad bolji od ovog. 
Svaki moj napor  ovde je proklet, osuđen; 
i srce mi je kao leš pokopano. 
Dokle će mi um ostati u ovoj tmini. 
Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam, 
crne ruševine svog života spazim, ovde.
Volela bih da mogu da se  zaogrnem 
prostorom kao Ti
da ni jednu stvar ne uništim, 
ali nisam kao Ti, 
koji sve što dotakneš u život pretvaraš....
Ko poznaje samog sebe? U sebi  koračam prema istini, ali je duh  sličan uspinjanju na planinu. Vidim vrh, čini mi se dopirem do njega, a onda otkrivam druge vrhove, druge jaruge, druge strmine. U međuvremenu ispijam poslednje kapi čamotinje sa dna ovo malo duše, do gorčine. Kameni mir daljine presvučen je nekom nebeskom tišinom, koja pokriva vekove...
Kad jednom prođe sve,
kad pretvori se u sećanja kad više nisu važna lica, imena ni godine, možda se stvorim pred tvojim vratima... ;))
( šalim se  - nemoj da se stresiraš ;))) )

2 comments:

Giga said...

I think I know myself. Interesting content was decorated with great pictures. Regards.

Alexandra said...

Thanks!