alexandra

alexandra
-

Saturday, 11 February 2017

Kad mi nedostaješ mislim tuđe misli, kradem svoje vreme, provlačim ga između oblaka, snova, daljine i snega...Kada poželim da ti nedostajem odsanjam pesmu, zatvorim oči i na kaldrmi zamislim.... Kada me tvoj poljubac probudi... ;)))

U vodi vidim lik neznanke, Ona, to nisam ja,
osmehuje se,  posmatra me.
U vodi vidim njenu kosu, ruke, volju za životom. A Ona, to nisam ja,
ostaje zatečena, uplašena.
Posmatram je i smejem se. Ona ne zna da će nestati i nikada se više neće vratiti....

Čitava era mudrosti je prošla. Onda je nastupio vek iščekivanja.
 Bejah osuđena na godine tišine. Čekala sam princa sa imenom Nijedošao. Provedoh godinu gutajući pljuvačku  od reči neizrečenih.

Zaboravljala sam da je sve bilo obmana -
ljubav i prijateljstvo, sve je bilo obmana.
Izdana osećanja i budućnost....Sve što sam imala, sve što sam sanjala, beše obmana.
Podigni bedem između nas dvoje.
Napravi zid. Sazidaj pregradu, ogradu, nasip.
Postavi cigle, kamen, beton, drvo.
Zatoči se.
Pretvoriću bedeme u vrata, zidove u prozore,
proguraću se kroz pukotine, pa kad ne vidiš, uvućiću ti se u snove i u snovima srušiti sve barijere, kojima si hteo da me zaustaviš.... ;)))

1 comment:

Giga said...

I love music with a lovely video shown. :)