You'll never be able to escape from your heart. So, it's better to listen to what it has to say. That way you'll never have to fear an unanticipated blow...

Tuesday, 17 January 2017

Kad bih mogla nazad da se vratim težila bih samo dobrim trenucima. Život je od toga sačinjen, od trenova samo; zato nemoj propuštati sada ;))

Mogu da čujem prazninu oko sebe. Okrećem glavu čas levo čas desno, čujem tihi romor što nadolazi, čekam da postane glasniji, čekam da me celu zaodene. Kada bih uspela da preokrenem prošlost, to bi me učinilo beskrajno srećnom. Takav događaj, da bio bi to događaj, koji bi moj svet postavio na noge, jer sve do sada, zapravo već dugo vremena, on je izokrenut naglavce.
Naiđu dani kada  poželim da pobegnem od svih, zapravo ja bežim od same sebe, ali mi to nikada ne pođe za rukom, jer uvek sebe "vodim" ;)
 I tako krenem, korakom dugim bez cilja i hodam u nedogled dok se film u mojoj glavi vrti. Jutros se setih Tebe. Sreli smo se jednom u nekom trku i eto  na neki čudan način se "znamo". Tako dok hodam, ja Ti pričam, pričam......misliš li da smo slični, misliš li da bi bili srećni kada bismo zajedno proveli ovo vreme koje nam je ostalo, misliš li ?!
Ma ne misliš, Ti misliš na ove sante što plivaju Dunavom. Uzgred budi rečeno, znaš li zašto sante ne tonu nego plivaju iako su teže od vode? Ovaj krajolik odgovara mom unutrašnjem stanju. Odmara me, masovno belilo  u svim tonalitetima, toliko različitim od onih koje ima na Severnom polu, još kad bi dan trajao šest meseci.... Uživam da hodam u tišini i osluškujem krckanje leda pod nogama - kao da drobim sudbinu....
Nekada kada sam bila mlađa, smešno Ti je kada kažem - kad sam bila mlađa, ali tako jeste, iako ponekad obučem izlizane farmerice, nosim patike i vozim bicikl, ipak mnoge stvari radim na "drugačiji način";)
Energija ne nestaje s vremenom, već se samo menja, dovodeći do umerenosti u svemu. ;)Ne mogu više da hodam deset sati dnevno sa rancem na leđima, mogu to da radim nekih par sati, lagano napredujući i uživajući u pejzažu...
To je valjda u skladu sa mislima velikih duhovnih učitelja, koji kažu da oko četrdesete se udaljavamo od sveta i počinjemo da upražnjavamo umerenost i uzdržanost u strastima. Nažalost u našem društvu koje je poprilično narcisoidno, mladost je jedino prihvatljivo stanje za čoveka. Teško prihvatamo starenje sopstvenog tela. ;)
A ja?! Ja i dalje živim život zanesenjaka, koji će nestati u vodama Pacifika čim se otope sante sa Dunava.... ;))

No comments: