alexandra

alexandra
-

Thursday, 15 December 2016

Ne hodam ni brže ni sporije od svoje duše, jer mi ona pri svakom koraku pokazuje u čemu je moja "svrha"....


Nauka kaže - Sunce je prošlost, Zemlj je sadašnjost, Mesec je budućnost. Potekli smo od jedne užarene mase, a pretvorićemo se u jednu sleđenu masu. Nemilosrdan je zakon prirode  i brzo i neumoljivo vodi nas našoj sudbini.
Lord Kelvin nam je dao kratak životni vek, nekih šest miliona godina, nakon čega će blistava svetlost Sunca prestati da sija, njegova životna toplota će iščiliti, a naša Zemlja će se pretvoriti u grudvu leda koja hita kroz večitu noć. Ostaće iskra života i postojaće nada da će se upaliti nova vatra na nekoj drugoj zvezdi.
Ako fizičara pitaš šta je život, reći če ti - to je kretanje. Postojanje kretanja podrazumeva telo koje se kreće i silu koja ga pokreće. Gde god postoji život, postoji i masa koju pokreće sila. Svaka masa poseduje inerciju, a sve sile teže da istraju. 

Tiho i neumitno dođe doba u godini kada čovek poželi da se osami. Taj period nije odsustvo društva, ja ga shvatam kao vreme u kome duša ima slobodu da razgovara sa mnom i pomogne mi da donesem odluke o svom životu. To je efemeris u kome na neki novi način upoznajem sebe, svet u sebi koji strpljivo čeka da ga otkrijem, razumem i prihvatim njegove poruke....
U toj samoći u (ne)poznatom gradu otkriću ljubav, koja bi mogla doći neprimećeno. Jer ljubav je u božanskoj prirodi, dok je samoća u ljudskoj. Obe žive u miru za one koji razumeju čudo života.....

No comments: