Wednesday, 7 December 2016

Između života kakav želim da proživim i besomučne jurnjave

Svaki put kada osetim bol, ja se uspinjem uz planinu, da nađem sklonište u njenim visinama, jer je TA planina neranjiva; svaki put kada me povredi tvoja "okrutnost", jer je TA planina beskrajno čista; svaki put kada me muči vremenska prolaznost, jer u TIM visinama caruje večnost. U uzaludnoj želji da pobegnem od svega i svih uvek me sustigne tvoj "šapat", koji se šunja kroz pukotine moje duše i penje iz njenih dubina. Ti nisi na korak iza mene, Ti se nalaziš u najskrovitijem kutku mog srca.
 Ova visoka besporočna planina izgleda mi kao tužno priviđenje, kao beg, od života za koji sam odgovorna, od svih ne izgovorenih reči i postupaka koje nisam učinila iz samo meni znanih razloga....

1 comment:

Giga said...

This escape is only temporary help for myself, I think. Regards.