alexandra

alexandra
-

Tuesday, 22 November 2016

Za mene postoje samo putovanja stazama koje imaju srce, bilo kojom stazom koja ima srce. Njima putujem i jedini vredni izazov je da ih prođem čitavom njihovom dužinom* :))

Jednom, pri kraju života, neminovno ću se naći tamo odakle sam krenula i uvideću da nisam  sve vreme neumorno lutala svetom, već je svet živeo u meni kao što trava raste na kamenu.
Rekoh sebi između dva koraka na prašnjavoj stazi - Sve što upravo proživljavaš samo je jedna od milion mogućih staza kojima putuješ.
Kada me mišljenja i postupci drugih ne mogu dosegnuti, više neću biti žrtva bespotrebnih patnji. Nadati se uprkos svakoj nadi  je visoka mudrost koju je do sada dostigla samo ljubav. Dođe trenutak u čoveku kada zastane i sam sebe pogleda, izdahne iz sebe teret uzaludne nade. Zato ovaj osmeh dugujem Tebi.
I nije bitno da'l ću pronaci obalu, nije meni bitan cilj...nego putovanje.
Neću ni puziti, ni leteti...samo mirno ploviti.
Znala sam da Ti se ne mogu približiti, kao što se ni Sunce ne približava Mesecu.
Nas dvoje smo  dragi "moj", Sunce i Mesec,  more i kopno....

No comments: