You'll never be able to escape from your heart. So, it's better to listen to what it has to say. That way you'll never have to fear an unanticipated blow...

Monday, 7 November 2016

Gde je srce Beograda? Svuda i nigde

Na izlazu iz kuće, uvek na izlazu iz kuće, ja bih da se vratim da ne izlazim, da sam sama i kroz odškrinut prozor da promatram grad i da nikada više uz novi dan ne pružam radoznali dlan koji hoće malo samoće....
Godina troši zadnje dane. Koliko smo joj se samo radovali i želeli tajno i javno da nam bude za pamćenje?! Koliko gluposti i praznih obećanja smo "progutali", kao da nismo već siti....
Velike reke imaju ušće koje ih pretvara u okean, veliki vetar ima prozračne puteve ka ravnici. Ja imam samo san, običan malecki san
u kom sam za pedalj bliže ponekoj ribici, zvezdi i ptici....
Ovaj veliki grad bio je, izgleda, oduvek ovakav: istrgan, prosut, upravo kao da nikad ne postoji, nego večno nastaje, dograđuje se i oporavlja. S jednog kraja niče i raste, a sa drugog vene i propada. Uvek se kreće i talasa, nikad ne miruje i ne zna šta je spokoj i tišina. Grad na dve reke, na velikom prostoru sapet vetrovima....
Beograd je ponekad kao magnet - nevidljivim silama privlači one koji bi ga rado napustili i imaju sto i jedan razlog zašto više ni sat ne bi proveli u njemu. Stranci pak u njemu vide neku  razonodu, stanovnike doživljavaju kao suštu ljubaznost. 
Uz ovaj grad, koji je na proputovanju kroz vekove i iz svakog veka ponese po nešto - tek da ne pođe praznih ruku, nikako mi ne idu budžasta kola, tipa džipova. Na ulicama grada mi deluju kao terenska vozila za ispitivanje Marsa. Ja sam se skoro rodila u fići - nacionalnom ponosu građanske socijalističke klase. Odrasla sam na eurokremu, jer smo tako brzo rasli.Ona "žabarska" hrana zvana PIZZA NAPOLITANA, potpuno mi je strana... Ja sam od onih koja je rasla gledajući vespe kako jezde Bulevarom revolucije, a na putu ka Jadranu, dobijala iščašenje vrata od silnog okretanja i uzdisaja za moćnim Hondama.
Beograd čudnim sjajem "blješti" na novembarskom suncu, hteo bi da bude dostojan nostalgije duge onih koji u ovom trenutku misle na njega....


1 comment:

Amika said...

Срце Београда је на Косанчићевом венцу код бисте Мике Аласа, или на Тргу Републике, или на дну Скадарлије, код старе чесме преко пута пијаце, или... или... А увек је тамо где је неко ко мисли на тебе.