alexandra

alexandra
-

Monday, 10 October 2016

Kada se čovek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada… kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj… samo postoji taj trenutak…

A ko kaže da ga ja uopšte čekam, i da želim da ga vidim?! I da uopšte...Svi Vi mislite da sam ja zaljubljena u njega. Ma nema veze...Ja samo tvrdim da on sigurno postoji. Sigurna sam da je čudan, neobičan, da....
Kada si ušetao u moj život, pričao si o Helsinkiju iz koga si se vratio, o klaviru u koji si se zaljubio kao petogodišnjak, o godinama vežbanja, učenja, traženja. Pričao si o sebi dečaku, o sebi virtuozu, o sebi lutalici i zanesenjaku....
Godine su prolazile, u njima su se preplitali moji dugi razgovori sa Božanskim u mojoj glavi i tvoja pisma šaljiva, nežna i topla, koja si počinjao..."šta ima mudrice".... Pisala sam ti o fizici, o strahovima, nadama....samo nisam nikada o Božanskom - on je bio samo moj. 
Ponekad mi se činilo da si znao za Njega da "čuči" u kutku moje svesti, po tvom šaljivo-zagonetnom pogledu, kad god bi mi se nekontrolisano oteo osmeh s usana. Nikada nisi pitao, nikada nisam rekla....
 Posle je došla jesen, pa zima....
Božanski je bio slika. Godinama....Nekada...Onda....
Onda se pojavio. Pravi istinski Božanski sa nebom u očima. Vreme neko. Onako kako se to događa u bajkama. Onakav kakvim sam ga zamišljala....
Sada je bio tu. Ni korak dva od mene. I ja sam ga srela. Ja sam ga dočekala. Hiljadu i jedna misao kolala je kroz moju svest...
Božanski u našem gradu. "Prvi put posle mnogo godina naš slavni zemljak vraća se u domovinu. U ..... uručena mu je prestižna nagrada za ...." Sve novine su toga jutra objavile sličan tekst...
Jednog zimskog dana "izašao" si iz moje glave, postao si slika moje stvarnosti....Htela sam da naslonim lice na tvoju košulju, da udahnem tvoj miris....više nisi bio vreme neko....
Naši razgovori su se nastavili. Više nisi bio predvidljiv, sada se ponašaš u skladu s kvantnom mehanikom, ponekad mi je teško da protumačim tvoje misli, postupke....
Svaki događaj je tačka grananja
Note su se spustile na klavir, zavrteo si glavom i pitao - "šta je novo?!"
Da li je Šredingerova mačka možda izvršila samoubistvo iz zasede?!
 Nasmejao si se i nastavio da juriš note uz šapat - "šta joj neće pasti napamet..."
Ne razumeš....
Pamćenje je u stanju da vrati bilo koju doživljenu epizodu. Reči odražavaju ono što sada osećaš. Reči mogu biti bilo koje, emocije su ono što ostaje i traje.....

No comments: