alexandra

alexandra
-

Friday, 30 September 2016

Prokrstario sam ulice i trgove,nakon grada polje, a nakon polja noć u pustinji: moje srce bejaše noć i bejaše pustinja.

Na pola puta zastadoh.
Okrenuh leđja vremenu.
I mesto da hodam po budućem - 
niko me tamo ne čeka -
vratih se da hodam po prohodanom...
Napustih red u kojemu svi
od prapočetka iščekuju
ulaznicu, ključ, presudu,
dok razočarana nada čeka
da se otvore vrata vekova
 i da neko kaže: nema više vrata
i nema vekova....

No comments: