alexandra

alexandra
-

Sunday, 25 September 2016

Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu, čekamo loše dane...



Ustaješ svakog jutra kada zaječi sat, kasniš na posao i gazda te hvata za vrat, ali kada padne noć daleko si od toga i kažeš - ima Boga. Gasiš svetlo u stanu, zaključavaš vrata i noć te prihvata kao brata. Čitav svet kao da puca po šavovima od temelja do krova, a ti si samo sužanj sopstvenih snova, što se grčevito drži života, u radu ti prolaze dani, sve dok ih noć ne smota. 
Jesi li zapazio kakav čudan osećaj imaš u času kada počinješ da se spuštaš liftom? Neka nenormalna lakoća, slična onoj koju čovek oseća kada pada u provaliju.... To je osećaj odsustva težine.... Kada  ispod tvojih nogu pod počinje da se "spušta", a ti sam nisi dobio tu brzinu, tvoje telo skoro da ne vrši pritisak na pod i prema tome sasvim malo teži. Trenutak brzo prođe i taj čudan osećaj prestaje: tvoje telo počinje da pada brže nego što je ravnomerno kretanje lifta, počinješ da pritiskaš pod, kao što dan pritiska tebe i ponovo dobijaš svoju punu težinu. Spolja te gnječe i cede, pritežu od danas do sutra. Kada legneš dok te ne uhvati san, moliš li se da sutra bude sve kako treba, i da te ne snađe zlo?
Ja?! Zaključala sam detinjstvo i bacila ključ, obrisala sam prah mladosti sa svojih ramena, odrasla sam tamo gde devojčice brzo rastu. Kao što znaš mesecima sam se odmarala u srtratosferi, mada mi vazduh tamo nije bio po meri, izgubila sam sve što sam volela... 
Da li još misliš da tečnost nema sopstveni oblik? Rekoh ti - to nije tačno. Prirodni oblik svake tečnosti je - kugla. Sila teže joj smeta da zauzme taj oblik i ona se razliva u tanak sloj... Ako se nalazi u nekoj drugoj tečnosti iste specifične težine, Arhimed je rekao da ona gubi svoju težinu, teža na nju ne deluje i ona postaje kugla..... 
Zaboravila sam kako se voli, kako se bori i gori.... Trebalo je da budeš moj Romeo, trebalo je..... sazrevam polako.....
Ipak čekam te u gradu gde smo se sreli nekada davno :)

No comments: