alexandra

alexandra
-

Thursday, 21 July 2016

Srce uvek treperi između ljubavi i tuge, saosećanja i žrtvovanja, strasti i požude....

Prešla sam dug put do obale. Preživela sam talase koji su se obrušavali na mene, tamo gde ni jedno uho ne može da ih čuje. To nečujno u meni je stvaralo najdublju tugu, ali to nečujno je isklesalo moju dušu i podarilo joj oblik, koji oblikuje moju sudbinu.
Ne mogu Ti dati svoje srce u vlasništvo, jer samo ruka Života drži moje srce. Biću pored Tebe, ali ne suviše blizu, jer i stubovi u hramu razdvojeni stoje i hrast i čempres ne rastu u senci onog drugog.....

No comments: