Tuesday, 19 July 2016

Kad jednom prođe sve, kad pretvori se u sećanja kad više nisu važna lica, imena ni godine..


Heraklit reče da se nikada ne može zagaziti dva puta u istu reku. Prvi put sam to shvatila pvršno, a onda sam vremenom skapirala da je to filozofsko poimanje odnosa čoveka i vremena. Život otiče u vremenu koje protiče i svaki tren života nov je i neponovljiv i onda kada izgleda isti i nepromenljiv.
 Šta se događa kada neko poželi da se osvrne i pođe uz tok reke koja ga odnosi? Onda uleti u maglu u kojoj napipava ostatke sećanja, sluti senke voljenih bića sa kojima je delio život a koje mu se primiču i promiču. Ako se magla za tren raziđe, pređeni put iskrsava kao iskidan, zamršenih i nejasnih tragova, među kojima se otisci sopstvenih stopala jedva naziru.
U nastojanju da razaznam poneki od svojih i tuđih tragova u pesku na obali ovog postojanja, vidim samo  stope koje vode do jednog dragog lica.....

No comments: