alexandra

alexandra
-

Thursday, 9 June 2016

Gospode, pomozi mi da se ne izgubim u njegovim očima, učini da znam da zadržim srce celim

Kao u svakoj priči naše poznanstvo je zapisano u zvezdama i kao takvo dugo je pripremano. I kao što to uvek biva onda kada se najmanje nadaš događaj se desi, onako spontano nenadano. 
Nikada nisam zamišljala  kako koračaš, kako govoriš, kako popravljaš kravatu. Nisam mogla da zamislim da li voliš mentol bombone, da li podnosiš putovanje avionom i da li najradije ideš rano na spavanje...
Moja ruka u tvojoj ruci, kažeš - zdravo, i ja se zagledam u tvoje oči i shvatim da svet nije savršeno ravan. 
Pitaš me - kako si? Šta da Ti kažem, da sam kao  metafizička životinja, koja je pred tvojim vratila želela samo da te vidi, a sada želi da se privije uz tebe kao Mebijusova traka, koja je iz druge dimenzije ušla u trću. Razum mi je kao ministar spoljnih poslova, koga je stvorila priroda da služi individualnoj volji. Ima smisla ona narodna - srce predpostavlja glavi, jer srce zna da je "dobra volja" dublja i pouzdanija, nego li jasan duh.
Pričaš mi o svojim putešestvijama. Kakav duh - kao sunce koje prividno pada u krilo noći, samo za moje zemaljske oči, a u stvari ono nikada ne zapada nego večno sija, sada znam da svet nije savršen....Drobi se vreme i tvoj glas me vodi kroz Rimanovu metriku - gledam i ne shvatam - onaj sto ispod koga su bile tri šipke čiji krajevi su se dodirivali, obrazujući trougao...kao da je neko zapalio vatru ispod stola, toplota vatre je izobličila šipke i zbir uglova trougla nije više 180 stepeni...Krug koji smo stvorili Ti i ja u ovoj čudnoj geometriji ima obim koji je manji od proizvoda prečnika  kruga i nekog broja pi, podignem glavu, Ti me pogledaš i nasmeješ se i ja se osetim kao Klajnova boca iz treće dimenzije sam se savila u četvrtu ....
I tada znam da si mi drag i da svaka stvar u tvojoj blizini ima neku drugu dimenziju, tako je torus
ekvivalentan šolji sa jednom drškom iz koje ispijam čaj...I ovo sumorno podne ima boju čokolade i nekako je slatko i toplo biti blizu tebe i senke su mekše i grad je mirniji i ja se osećam kao malo dete koje bi radilo najveće ludosti.....
Gde si sada? - Znam u nekom zakrivljenom prostoru malo severozapadno i zato je ovde sve tužnije...Zato ti sa druge strane sveta šaljem kvant ljubavi....



No comments: