alexandra

alexandra
-

Monday, 9 May 2016

Možda je pamćenje poput pejzaža, mnoštvo uzastopnih događaja, istovremenih slika

Avion se udaljava i ostavlja me u hiljadama samoća sabijenu u jednu.
Neko pita šta ostaje od polazaka i dolazaka, 
Gledam kako jedno godišnje doba neumoljivo narasta preko drugog,
kako avion klizi nad prazninom i posvuda tvoje lice poput svetlosti na mom putu. Prostranstvo teži da se u njemu izgubimo, da u njemu ostavimo malo sebe....

No comments: