You'll never be able to escape from your heart. So, it's better to listen to what it has to say. That way you'll never have to fear an unanticipated blow...

Friday, 27 May 2016

Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim mada smo različitim putevima koračali a putevi se dužili i raskršća su žudela za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.....

Da li ti se ponekad čini da ceo svoj život živiš po nekom diktatu? Radiš sve ono što se od tebe očekuje, jer je to već neko pre tebe tako "osmislio", i to je u skladu sa društvenim normama. Koliko si puta u životu napravio ludost, jer ti se tako htelo? Koliko si puta rekao daj sad - pa nek ide život? Svako vreme ima svoje breme. Kada dođeš u neke godine i kada kolotečina postane tvoja agenda, da li zastaneš i osvrneš se na dane i godine prošle i zapitaš sebe - Da li sam baš sve tako hteo? Kaješ li se zbog nekih stvari, žališ li zbog nekog "greha" svoje mladosti ili bi dao sve na svetu samo još jednom da ga proživiš pa makar i u snovima?
Da li bi bio spreman da "izgubiš" dosadnu, stabilnu sigurnost, učmalog života zbog jedne mladalačke ludosti, zbog jednog trenutka koji sanjaš celi život? Da li bi?
Svakog jutra stupamo na nepoznato mesto, i ostaju nam samo slaba i prevrtljiva sećanja, koja nam govore ko bismo mogli da budemo. Nepovezana, pohabana sećanja, koja više ne prave razliku između sveta kroz koji smo usput prošli i senki koje je on bacio na izbušenu vetrovitu glavu, dok smo bežali napred, sve dalje. Ponekad savladamo strah od spoticanja i okrećemo se da pogledamo poslednji put, jer ne razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i reči kojima ćemo ga nazvati, ipak će biti beznadežno neadekvatne, i tako bežimo od razaranja vremena, unazad, dok ne postanemo ništa drugo do priča koja govori o svemu što smo propustili.....Vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita, tako da čovek mora da beži, dok ona plavi sve iza njegovih leđa, da ne mora da beži u budućnost, praznih ruku, bez ičega, dok mu reka briše tragove sa svakim korakom, neprestano, kad iz jedne sekunde ulazi u drugu. Samo naša beznadežna usklađenost, umor čula, nestvarna snaga sećanja i navika, koja nas štiti, vidi to nepoznato u očima kada ih otvorimo ujutru, izbačeni talasima na obalu još jednog nepoznatog dana. 





No comments: