alexandra

alexandra
-

Friday, 13 May 2016

Kad ime moje budeš zaboravio

Kad ime moje budeš zaboravio biću jedna bora više
koja se upisuje na licu zamora, 
koraci bez tragova, troma daljina,
možda gorčina koja se utapa 
u polutamu bola.
Možda moja žudnja za tobom poriče to tvrdoglavo,
možda silina naše ljubavi neće trajati dugo,
jer ni jače osećanje
ne može da oslobodi svoju osudu.
 Kako bi  zahvalno bilo ostariti
zajedno s tobom,
a život da nas rastoči u iskonskoj radosti
našeg voljenja slobodnog i bez sećanja....
Kad ime moje budeš zaboravio zauvek,
možda ću biti slika poslednjeg poraza,
pesma o nespretnoj i nekorisnoj ljubavi
koju je trebalo da izbrišu reči.
Ostaće priča, koju otvara starost mojih očnih kapaka.
Mrzeću sebe lagano, snagom studeni
 i moja teskoba zahtevaće hrabrost koja će gasnuti....

No comments: