alexandra

alexandra
-

Tuesday, 19 April 2016

Dva svetla u jednom mraku šta čine?

Ponekad mi se učini da mi beže pod nogama 
putevi i daljine. I kad god mi se dogodi
da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim:
konačno, evo me; ako podignem oči, vidim da 
svako najdalje ima svoje dalje.
Možda je to i sreća. Možda imam u sebi nešto
duže od krajeva. Možda imam u sebi toliko mnogo sveta
da se nikada, nigde neće moći završiti.
Nije reč o životu, nego o njegovom dejstvu.
Jer neke stvari se ne mogu saznati samo očima....
Zato i hoću samo da te zamolim:
preleti beskonačnost
i pobedi vreme i maštu,
Pronađi nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da žive i da dišu.
Al' nikad ne zaboravi
kako se korača po zemlji.
Samo se tako možemo
jedan drugom približiti.....

No comments: