alexandra

alexandra
-

Thursday, 24 March 2016

A ja se budim na pola puta do neke nežne ruke....


Znaš li zašto svi zaljibljei vole da gledaju u more?
Zato što su uvereni da je njihova ljubav beskonačna, kao horizont.
Na jednu zamišljenu liniju, projektuju svoja zamišljena osećanja.
Gospode, nauči me da prihvatim novi početak, 
da razbijem jučerašnje šeme, 
da prestanem da govorim sebi - "ne mogu", kada mogu,
"nisam" kada jesam, "vezana sam" kada sam slobodna....
Osećam kako se svet valja pod mojim nogama,
kako se valja lagan, s večnom odvažnošću zvezda...

1 comment:

Giga said...

I still always love the sea. :)