You'll never be able to escape from your heart. So, it's better to listen to what it has to say. That way you'll never have to fear an unanticipated blow...

Sunday, 28 February 2016

Čovek se posle ispovesti ne oseća ništa čistijim nego što je bio pre nje. Naprotiv. Oseća se kao kanta za đubre. Pošto je izbacio iz sebe sve svoje bolje verzije, ostao je s najgorom, onom koja se nikad nikom ne ispoveda...

Kao uhoda lebdim ulicama grada. Zastajem na uglovima, klizim pogledom po fasadama, čitam imena ulica. Kakva nojevska strategija zabijanja glave u pesak, bekstvo od realnosti, nesposobnost suočavanja sa postojećom situacijom. Prebacivati odgovornost na pretke, koji iz nas govore, a mi smo samo rezonantna kutija, koja prenosi njihove reči, postao je prepoznatljiv manir...
Nije više ovo onaj grad u kojem sam rođen. U međuvremenu - a to je čitav jedan ljudski vek pretvorio se u stanište perača novca, niskih čela i mutna pogleda, plaćenih ubica, lažljivih ktitora, falsifikatora svih fela, onih koji kupuju građevinske dozvole, izvode iz matičnih knjiga, državljanstvo, molitvene doručke...
Nije ovo više zemlja u kojoj sam odrastao, već poljana gde varalice, secikese i pelivani uveseljavaju beslovesni puk. Znam ni drugde nije bolje. takvo mi je vreme zapalo. Stignu vekovi kada zavladaju Vandali, Huni, Vizigoti, kada se tone pod stisnutom pesnicom jednoumlja. Kada glupost zavlada, kada prostaci preplave svet. Jer, na kraju, varvari uvek dođu...

No comments: