You'll never be able to escape from your heart. So, it's better to listen to what it has to say. That way you'll never have to fear an unanticipated blow...

Monday, 25 January 2016

Varljive slike naših priča....

Živim ovde i sada, sve što se odigralo ranije i na drugim mestima je prošlost, velikim delom zaboravljena i dostupna samo u nesređenim krhotinama sećanja, krhotinama koje zasvetle dotaknute rapsodijom slučajnosti i onda opet zgasnu. 
Navikla sam da tako mislim, što je za mene prirodan način mišljenja, kada pogled usmerim ka drugima. Ako "stvari" sagledam iz unutrašnjosti svog bića, one izgledaju drugačije. Nisam ograničena na sadašnjost, odlutam u prošlost. To se dešava kroz osećanja i to ona najdublja, koja odlučuju ko sam i kako je to "biti ja". Ta osećanja ne znaju za vreme, ne poznaju ga i ne priznaju. Bilo bi pogrešno kada bih rekla - ja sam ona klinka koja igra lastiš. Proživela sam hiljade promena koje su učinile da se vreme pomeri napred.
 Sadašnjost mi katkad dođe kao bezvremena zona u kojoj su osećanja nestvarna poput sna i često me obmanu kao slike iz snova. Ne "prostirem" se samo kroz vreme. "Širim" se u prostoru. kada napustim neko mesto, ostavim u njemu nešto "svoje", tako da ostanem tamo uprkos činjenici da sam otputovala. Postoje "stvari" u meni koje ponovo pronađem kada se tamo vratim. Tada se vratim sebi, putujem u susret sebi samoj, putujem na mesto gde sam ostavila deonicu svog života, bez obzira da li je ona duga ili kratka. Kada kročim na to tlo osetim kao da sam doprla do najudaljenije tačke u sebi u zabačeni kutak sebe, tada nastavljam život koji sam prekinula odlazeći u neki drugi "svet". 
Tako se krećem po čitavom unutrašnjem predelu između vremena i prostora unutar sebe, sa nekom setom i osećanjem da sve je bizu a tako daleko. Možda je to umnožavanje same sebe, možda samo daleki izleti u sebi samoj, koji mi kažu šta je moglo biti da je bilo....I taj užareni žig (ne)proživljenog tako zapeče i zaboli.... 




No comments: