Wednesday, 30 December 2015

Plašim se dosađivanja sa samom sobom

   
Kako ljubav može da pronađe put kroz tišinu? Tišina i mrak su vrlo slični. Mrak je odsustvo svetla, a tišina odsustvo zvuka, glasova. Kako čovek da se snađe u tom ništavilu?!
Opasno hodam po ivicama obrva, gubim ravnotežu i padam u svoju glavu. To što mi diše u lice nije blizina stvari, nego njihova beskonačnost. Osećanje mira u sebi, uvek me svečano podseti da se sve može shvatiti kao himna o pobrkanosti prostora. Život mi sve više liči na ogromnu čežnju da promenim mesto sa samom sobom u večnosti. Budućnost mi neće proći. Prosto se izležava u meni i čini me teško inertnom. Slušam sopstveni osmeh u strašnom procepu misli. Po koji put iz početka? Okrenem se ka svemiru. Letenje vlastitim umom, to je vrhunac nezadovoljstva sobom.
Kada bih mogla da obrnem Zemlju za koji krug unazad, o moj bože......Da li znaš da je Njutn vreme posmatrao kao strelu. Kad se odapne, strela let po pravoj liniji i nikad ne skreće sa svoje putanje. Jedna sekunda na Zemlji isto je što i jedna sekunda u svemiru. Vreme je apsolut i ravnomerno otkucava u celom univerzumu. Za Ajnštajna je vreme relativno i za njega nije sekund na Zemlji, sekund na Mesecu. Pitam se, ima li vremenska reka vrtloge koji joj mogu vratiti tok? Ili, može li se račvati u dve reke i tako stvoriti paralelne univerzume?!
Kad bi se putovalo kroz vreme, čovek bi mogao obići kosmos i vratiti se na Zemlju, pre nego što je pošao sa nje.Tako istorijski događaji nikada ne bi bili zabeleženi. Poput peska na vetru, prošlost bi menjala tok kad god bi neko ušao u vremeplov. Čovek bi izazivanjem vremenskog paradoksa mogao uništiti sam kosmos. Vremeplov narušava kauzalnost, taj ljubljeni princip fizike. Uf, sav taj stampedo života, ta krda istovetnog, to nelogično što upravo zovu logikom prirode te dve moćne teorije su obuhvatile sve ljudsko znanje o fizičkom univerzumu. Relativnost je opisala ogromne pojave - Veliki prasak i crne rupe.Kada je matematika napala teoriju relativnosti više je ni Ajnštajn nije razumeo. Druga - kvantna teorija, objasnila je maleni čudni svet atoma. Relativnost nije dokazala da je Njutnova teorija sasvim pogrešna, samo je necelovita i može se integrisati u obuhvatniju teoriju....
To, što svaka kap izvora zna da siđe ka reci, kao da tuda prolazi po ko zna koji put, što sve bez ikakvog čuđenja ima već gotove navike, i što svi žive zapanjujuće sigurno, kao da ih je neko dresirao, ne znači da ne postoje drugi svetovi, jer ipak smo mi od nečega postali?Gde su ta čudesna vrata između ovog beskraja i svih drugih beskraja?
Njutnova mehanika je sasvim valjana u svom domenu - u svetu malih brzina i velikih objekata. Ajnštajn je planirao da konstruiše materiju iz geometrije. Zamisli pahuljicu. Ona ostaje ista ako je obrneš za 60 stepeni. U matematici se takav objekat nazia kovarijansa. Ajnštajnove jednačine su poput pahuljice, ostaju iste kada se prostor i vreme rotiraju kao četvorodimenzioni objekti. Rotacija pahuljica omogućava nam da spoznamo jedinstvo svih njenih delića. Rotiranje u četvorodimenzionom prostoru objedinjuje koncept prostora i vremena, pretvarajući jedno u drugo s porastom brzine......
Da li si se zapitao odakle izvire gravitacija?! - iz zakrivljenosti prostora i vremena. Sila je samo iluzija dragi moj, sporedan proizvod geometrije. Mi stojimo čvrsto na tlu ali ne zbog Zemljine gravitacije koja nas vuče na dole. Znaš li da je Ajnštajn smatrao da ne postoji gravitacija koja nas privlači. Zemlja zakrivljuje prostornovremenski kontinum oko naših tela, usled čega nas sam prostor privlači nadole. Znači zakrivljenost prostora oko predmeta stvara iluziju da postoji gravitaciona sila koja deluje na objekte u okruženju. Ta savijenost se ne može videti, tako da je Njutn ipak u pravu. Zamisli sada mrave kako prelaze preko zgužvanog lista papira. Dok pokušavaju da se kreću pravolinijski otkriće da ih stalno nešto vuče nadesno i nalevo. Kao da ih misteriozna sila vuče - ali nje nema. Zakrivljenost papira tera mrave da menjaju putanju - to stvara iluziju sile.
Bože, đaci hiljadama godina uče klasične teoreme grčke Euklidove geometrije po kojima je zbir unutrašnjih uglova u trouglu 180 stepeni a paralelne linije se nikada ne seku. Ali, zbir uglova u trouglu može biti veći ili manji od 180 stepeni u geometriji zakrivljenih površina....To ti je neznanje znanja.
Muči me pitanje kome ja pripadam. Postoje na ovom svetu usamljenički umovi što plutaju neznanjem kao ogromne zalihe neupaljenih otkrića....Strah me je da ću postati deo njih.....
Ne volim bol mudrovanja
Zatvorim oči i mislim na tebe 
da si barem pored mene.....
Znaš, neko je rekao - Dokle god volimo nekoga zbog njegovih vrlina,to nije ništa ozbiljno.Kada ga počnemo voleti radi njegovih mana - onda je to ljubav !!!

No comments: