Monday, 26 October 2015

Beseda pismenosti


Kako je pusta mladost koja nije otkrila Antona Pavloviča Čehova ! Šta bi bilo da nam dušu nisu preplavile Tolstojeve rečenice u kojima je svetlost padala i na najsitniji detalj! Znali smo boju dugmeta na mundiru Vronskog, a lik Ane Karenjine bio je jasniji od upečatljive glumice na filmskom platnu. Da nije bilo Bulgakova kako bismo osetili apsurd i paradoks? Da nije sve izgubljeno, a nikada nije sve izgubljeno, potvrđuju nam pojave koje kao usamljene zastave u pustinji mašu i potvrđuju nam da ima pismenih, samo su nam sklonjeni s očiju! Oni su stisnuti između hiljadu informatičkih čuda, jutjubova, rijaliti šoua...
Biti pismen u prošlom veku značilo je biti uvažen! Gde god se pojavljivao pismeni čovek, bio je zapažen.
U školi, bioskopu, na ulici, u pozorištu, na tramvajskoj stanici, u ciganmahali. Nije reč samo o gramatičkoj pismenosti, niti o prividu koji stvaraju savremeni autodidakti i izvođači informatičke revolucije. Kada bi neko za nekoga rekao: „On je pismen”, ili, „Ona je pismena” kao da je
glasno izrazio uvažavanje prema osobi nad kojom je lebdeo oblak, pokrivajući glavu kao veliku tajnu, ali i ništa manji zbir vrlina.
Pismeni nije bio savršen, ali mu je to bila namera. Tešio se i on engleskom poslovicom „Nobody is perfect”, a njegov vrhunac je otelotvoren u argentinskom piscu Horheu Luisu Borhesu. Pismeni je zatrpan otpadom informatičke revolucije, nije dovoljno zao, korumpiran i nije se složio s idejom da nema Boga! Najviše na šta je, u tom slučaju, pristao bila je Jungova ideja da su još jedino gluplji od onih koji tvrde da ima Boga oni koji kažu da ga nema...


No comments: