alexandra

alexandra
-

Friday, 14 August 2015

Koliko sam noći drhtala zbog tvoje sujete i gluposti...

Ništa ti ne razumeš,
moj blesane,
uobraženi prinče
što te je život razmazio.
Bila sam neko ko je znao tvoje tajne,
ko te je u dušu znao.
A onda si mi, 
rekao da sam staromodna i
jedno od drugog smo se odvikli, 
kao da sve što kažem
zaista ne razumeš
i kao da sve što umem
ti triput' bolje umeš.
U redu, pametna glavo.
Možda si i osedeo,
moj naduvenko – dugo te nisam videla.
Danas, kad rđendan slaviš,
sve ću svečane torte
pobacati kroz prozor
na užas ulice cele.
Ti znaš od kakve sam sorte –
Odapinjem strele pre nego što zinem.
Prošle  su godine.
Možda još nije kasno.
Jednom se mora reći:
i drugarski i tužno
i grubo i ružno
jer više nisam tu 
da rešavam sve što ti odraslom fali...
Znam da krišom čitač ovaj blog 
stoga Ti šaljem sat koji sam uspela da Ti kupim od ušteđevine nežnosti koja je ostala, dragi moj.....

No comments: