Thursday, 16 July 2015

Na svet sam došao sličan ljudima koji na srcu nemaju ljusku....


Nikada nisam usamljeniji nego kad otvorim srce nekom prijatelju, zato što tada još jače osećam nepremostivi jaz. Čovek je tu, vidim njegove oči koje me gledaju, ali ništa ne znam o njegovoj duši koja je iza njih. On me sluša. Šta li misli? Ti ne znaš kakva je to patnja! Možda me mrzi, ili me prezire? Možda mi se ruga?! 
On misli o onome što mu kažem, procenjuje me, osuđuje me, nalazi da sam prosečan ili glup čovek. Kako da saznam šta on misli’? Kako da saznam da li on mene voli, kao što ja volim njega? I šta li se kuva u toj njegovoj glavi? Velika je tajna neznana misao nekog bića – misao skrivena i slobodna, koju mi ne možemo saznati, niti upravljati njome, ni potčiniti je, ni pobediti!
Uzalud želim da se predam, da otvorim vrata svoje duše. Na dnu duše, čuvam svoje JA, u skrivenom uglu, do koga niko ne dopire. Niko ga ne može naći, niti ući u moju dušu, jer niko nije sličan meni i zato što niko nikoga u suštini ne razume......

2 comments:

Giga said...

It is good to smile to a stranger, because you show a bit of his good spirits. Greetings.

Alexandra Alexandra said...

:)