alexandra

alexandra
-

Sunday, 8 March 2015

I neka moja ruka bude u tvojoj ruci...


Ćutiš. Ćutim. Kažu, ne možeš sa svakim ni da ćutiš.Gledaš put mora. Gledam te kradomicom oka, kao da ću uhvatititi putanju tvog pogleda. Da pitam nešto, eto tek da prekinem tišinu koja mi para uši i ne sluti na dobro?! Korak tvoj, korak moj još su u paru...Kako se čuva ljubav? - prevalih preko usana. Nisi me ni
pogledao, more je tvoj vidokrug, ipak mirnim glasom kažeš: "Uzmi malo peska i stisni šaku".
Sagoh se i zahvatih nešto peska u šaku, kao poslušano đače. Sama za sebe progunđah, tako vešto da i ti čuješ - beži, migolji se. Uzdah ti napušta grudi i zanjim samo kratko - znam. Tišinu razbija huk mora iz koga kao da izroni tvoj glas i reči - sada potpuno otvori šaku. Kao u čudu, ispružih dlan sa koga se razlete sav pesak. 
Moja ruka u tvojoj ruci i savet - sada uzmi pesak i drži ga na dlanu koji je dovoljno zatvoren da ga sačuvaš i dovoljno otvoren da bude slobodan.....
Zagledah se u pesak na polu savijenom dlanu i čuh - ETO KAKO SE ČUVA LJUBAV

No comments: