Saturday, 13 December 2014

Između smeha i suza je samo život

Oboje smo znali da je ljubav tamo gde se najviše bojiš da odeš, gde ne postoji jasno izražavanje sebe niti se ukazuje arhitektura da odredi telesne dvorane kojima se luta, sve popušta pod otiscima prstiju, rušeći se od najblažeg romora srca i ponovo se pojavljuje pri najslabijem dahu. To je najčistiji posed, graške znoja na Kupidonovim usnama, puter koji se topi na jeziku anđela, atmosfera duše.
Zašto osetim potisnuti bes kada vidim da se dvoje ljubavnika ljubi, nesvesni nikoga osim sebe? Zašto je moje srce stisnuto ljubomornom mišlju o ukidanju njihove sreće pošto je moja ukinuta? Osećam težinu ljubomore u svojim rukama. Puštam je da ode. Kakav bestidan način razmišljanja. Trebalo bi da branim ljubavnike, ja sam iz njihovog plemena. Trebalo bi da štitim njihove kratke poljupce, da ne uvenu u gruboj realnosti života. Trebalo bi da otrčim do njih, da bacim svoje ruke oko njih, vežem ih zajedno, ali ja to ne radim. Da li je pravi razlog što ljudi plaču na venčanjima što su posramljeni svojom ljubomorom? Kada sklopim oči da zaspim znam da neću imati priliku da plačem na svom venčanju.
Ljubavnici koji imaju samo oči jedno za drugo slepi su za svet, a svet ne oprašta onima koji ga gube iz vida.Izgubili smo ga iz vida, dragi moj... Ljubavnici žive u zemlji slepih, vide samo jedno drugo, obrise duša onog drugog. Svako od njih ima jedno oko, u njihovom kraljevstvu oni su vrhovni vladari. Njihova dva oka zajedno omogućavaju im da vide bolje samo u jednom pravcu. Imaju izopačenu jasnoću. Okružuje ih velika slika sveta koja se munjevito vrti. Oni su nesvesni toga. Provešću ostatak zivota proživljavajući ono što si video svojim jednim okom, pitam se da li je to cena moje sreće?!
Budala u ljubavi je hrabri kapetan, on plovi morem bez obale. Život je pametna i neukroćena stvar, prazna poput pustinje gde nikad ne pada kiša, ali ga optička varka u daljini ispunjava okeanom. Očekuj ono što najmanje očekuješ i nećeš biti iznenađen, jer kada živiš u uspomenama, tvoj život umire....

No comments: