alexandra

alexandra
-

Wednesday, 12 November 2014

Beogradski zidovi


On nam je kao mlad mesec, čim se pojavi, odmah zađe
Tvoja misao je, čak i ako je ružna, dok je u tebi - uvek dublja, a izražena rečima - smešnija i nečasnija
Oslobodite se skučenosti vaše ideje
Ideja proističe iz osećanja, a kada se ugnezdi u čoveku, i sama oblikuje nova osećanja
Naše vreme to je vreme zlatne sredine i bezosećajnosti, privrženosti neznanju, lenjosti, nesposobnosti za rad i potrebe da se ima sve gotovo. Niko da se zamisli, retko ko može sam da dođe do neke ideje
Ima trenutaka kada u svesti preživiš više nego za čitave godine
Zašto se sve to tako dešava da eto, dobar čovek propada, a nekom drugom sreća se sama nameće?
Svaka reč je mogla biti aluzija, svaka beznačajna rečenica - zagonetka....

No comments: