You'll never be able to escape from your heart. So, it's better to listen to what it has to say. That way you'll never have to fear an unanticipated blow...

Friday, 31 October 2014

Zaljubljena sam u svoju zaljubljenost....


Evo , opet novi dan, novi datum. I? Šta? Ništa. Redni broj dana u mesecu i ime dana ništa ne menjaju. Teška sam u duši, teška sam u telu. Sama sebe ne volim, zato me valjda i drugi ne vole. Sedim nepokretna kao kamen. Prsti mi se jedva pomeraju, dok zapisujem ove reči.
Prestaću sa pisanjem.
Lebdim u nekom međuprostoru, ni ovamo ni onamo. U ustima mi je gorak ukus poraza, svaki korak mi je spoticanje. Sve se u meni steže i grči - postajem tvrda grudva, bezvoljna, a stalno budna. Nesanica me proždire. U sebi pronalazim gađenje usmereno isključivo na sebe samu. Ne mogu više da se podnesem. Želim samo da nestanem, da zaspim, a ako zaspim da ne sanjam. Svest mi je umorna. Udaram glavom o zid bilo kuda da krenem, ali se od udarca niti osvešćujem niti onesvešćujem već koračam sve novim stazama ukletog lavirinta sa uvek iskim ishodištem - ćorsokakom.
 Duša mi pripada Horheu, srce Manuelu, a mozak je, verujem, još moje vlasništvo. Noć pripada javi, a dan snovima. danju stavljam masku, noću je skidam. Kada se zagledam u sebe, zjapi mrak, tišina šumna i penušava, navire sa svih strana. Prazna sam. Odzvanjam od praznine. Živeti u stvarnom svetu mi sada deluje kao doživotno iščekivanje, jer se život ne živi punim plućima, već napola kao u međuigri između onoga odakle je čovek došao do onog gde će se ponovo vratiti.
Prihvatiti život onakav kakav je, veliko je umeće...


No comments: