Sunday, 12 October 2014

Ova tišina dolazi od magle, dok sve dublje padam u svoj mrak...

Gospod je tako hteo da me stvori
U zemlji gde se monotono živi;
Promiču dani ni bolji ni gori, 
I, sivi, klize u nedogled sivi
I dok me ovde gnječi udes zao,
U predele me druge duša zove
Ovo je zemlja burjana i drača,
ovo je zemlja podlih suncokreta,
ovo je zemlja pijanki i plača
i leglo vrapca koji nisko lete.
Ovo je zemlja burjana i drača.
Možda u svetu negde, nepoznata,
Izvan života ima oblast neka,
Krug, u kom traje ono što je bilo
S prošlošću našom koja na nas čeka?
Nemojte mi ruke prekrstiti,
Jer mi živom behu zavezane.
Nemojte me u crkvu nositi -
Jer kad god sam u Boga molio
Da me spase nevolje očajne,
On se svagda molbi oglušio...




No comments: