You'll never be able to escape from your heart. So, it's better to listen to what it has to say. That way you'll never have to fear an unanticipated blow...

Sunday, 15 June 2014

Nasmeši se jutru koje dolazi, zagrli belinu novih dana i ... zaboravi.....


Kasno je. Ležiš u krevetu i ne možeš da zaspiš. Ulica je mirna, s vremena na vreme vetar u parkovima pomeri krošnje drveća. Negde zalaje pas; udaljenom ulicom prolaze kola.
A sna nema.....

Ne pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobegneš od samog sebe. Tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš. Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze slike predela koje je poneo u očima, slike mladosti i detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije dane....
Čovek prelazi neprimetno iz jednog prizora, iz jednog doba, iz jednog života u drugi. iznenada, hodajući ulicom, bila ona stvarna ili u snu, čovek prvi put shvati da su godine minule, da je sve to zauvek prošlo i da će živeti još samo u sećanju, i onda se sećanje okreće u sebe blistajući nekako čudno, neodoljivo i čovek prebira te prizore i zgode, neprestano u snu, dok hoda ulicom, dok čita neku knjigu, dok razgovara sa strancem...I uvek sebe pita - da li je sve moralo tako....Zaglušujuća buka i umor....na kojoj terasi svesti sam se izgubio?!
Beskrajno plavetnilo i nesagledive visine....još koliko sati leta?! Vreme očajno sporo teče kroz vremenske zone....

No comments: