alexandra

alexandra
-

Tuesday, 13 May 2014

U meni ostaješ nedorečen, kao iz pesme itrgnut stih....


Tvoja je ljubav tamnica. U njoj je sigurno.Čisto.  Hladno. Mračno. U njoj sam stisnuta i zaboravljena, kao stara prastara priča, među teškim koricama kakve nerazumljive knjige.Želim da izađem napolje! Toliko želim da uporno sanjam, kako se tvoja ruka, snažna, tamna, spušta na kožni povez mog tela i onda.... Ne znam šta onda biva. Mogu da zamislim: listaš strane. Prolaziš prstima između redova....
Ujutru, postelja mokra od suza.Ljubiš me, ovlaš, bez drugih reči sem: "Dobro jutro...".Ležim, pa ustanem. Postelja prazna. Ti si već ustao i odavno listaš stranice neke knjige, tebi razumljive, jer tebi je svaka knjiga bliža od otvorene knjige moga tela. Naša je ljubav tamnica. U meni ostaješ nedorečen, kao iz pesme itrgnut stih....


No comments: