You'll never be able to escape from your heart. So, it's better to listen to what it has to say. That way you'll never have to fear an unanticipated blow...

Thursday, 17 April 2014

Misli su nam mogle i drugačije biti tada bi život ispleo druge niti......


Po istoj cesti teglimo živote i dane.
I uporedo rame uz rame, idemo.
I lagaćemo kako se razumemo,
sve dok na kraju zajedno ne stignemo
tim istim pravcem na dve suprotne strane.....
Postoje vrata iskovana od dodira.
Iskovana od mirisa.
Postoje vrata načinjena od ukusa
neke pahulje na tvom dlanu.
Onaj kome u oči staju cela nebesa,
vidi široka krila svemira....
Svejedno kroz koja vrata prođeš,
prošao si kroz sebe....

Klekni uz obalu neba. 
Mir u sebi neka te svečano podseti 
da se u nekim dubikim razmišljanjima, 
sve može shvatiti kao himna o pobrkanosti prostora, 
i da život i smrt ne moraju da znače ni odlazak ni povratak, 
nego ogromnu čežnju da se promeni mesto 
sa samim sobom u večnosti.... 

Budi nečujan uhu, a budi prisutan.
To je vrlina onih koji umeju da se odmaknu,
dovoljno da vide stvari izvan čula,
a ipak u njima žive svojim životima i
čulom svog duha krunišu svoje doba....

I tek tada sam shvatila da svaka reč na svetu 
sadrži u sebi govor, ma bila i najobičnija. 
Reč: planina, nebo, voda i ptica. 
Reč: sreća, ljubav i istina... 
Jer veličina reči nije u njenom značenju, 
već u mom shvatanju.... 

Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, hiljadu maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja....
Kad jednom prođe sve,
Kad pretvori se u sećanja
Kad više nisu važna lica,
Imena ni godine...
Kad jednom stvorim se ja
Pred tvojim vratima....

No comments: