Thursday, 10 April 2014

Dragulj Pijemonta


Ne volim kada me neko pita šta bih bila po profesiji da nisam to što jesam, ne volim kad me neko pita - da se ponovo rodim da li bi istim putem išla. Na pitanje da li verujem u sudbinu (kismet) ne znam šta bih rekla, jer sam od onih koja ide glavom kroz zid u nadi da će pobiti Treći Njutnov zakon. Grozim se izreke "čovek je kovač svoje sreće" - da je tako na svetu ne bi bilo gladnih, bolesnih, ojađenih, obespravljenih, svet bi igrao u ritmu muzike za ples....

Slaba strana mi je umetnost lepog (to nema veze sa horoskopskim znakom). Imam pasiju da gledam fasade (u Beogradu to radim iz predostrožnosti da mi deo fasade ne bi pao na glavu), divim se arhitektonskim lepotama ktnjastih fasada (mada i dalje verujem u urbanu legendu Tehničkog fakulteta u Beogradu - u prizemlju je fakultet ETF, na prvom spratu viša škola - Građevinski fakultet, a u potkrovlju - Arhitektonski fakultet).Svaka fasada priča neku svoju priču, priču o vremenu, o ljudima. 
Beograđani su nekada imali kultni odnos prema Italiji - to su bila ona zlatna vremena Ante Markovića s kraja 80-tih godina prošlog veka, kada je petkom u 21h kretao voz za Trst i vraćao se narednog dan da bi u Beograd stigao u nedelju, tako su Beograđani provodili vikend u Trstu i vraćali se s bisagama garderobe, a na vrhu prtljaga su bile neizostavne Leviske.....Nisam bila deo tog karavan. Par decenija kasnije oživelo je

prijateljstvo Srba i Italijana zahvaljujući preduzimljivom sada već bivšem ministru, koji je vozio francuska kola, a u srce Šumadije doveo "Fijat".
Kola te firme nisu po mom ukusu, ali grad u kome je njeno sedište je baš po mojoj meri.Olimpijski grad, grad na nekoliko stotina kilometara udaljen od najstarijeg evropskog univerziteta, od rodnog grada mog omiljenog skijaša Alberta Tombe... 
Smešten u dolini Alpa Torino deluje kao barokni biser, kome vreme ne može narušiti lepotu.Nastao je u III veku p.n.e.u dolini reke Po, kraj koje  se nastanilo pleme Taurina, potomci Kelta i Gala. Vek kasnije proterani su i Julije Cezar dolinu pretvara u vojnu bazu. Nakon propasti Zapadnog rimskog carstva na vlasti su bili Goti, Langobardi i Franci. Od 1536.god. grad prelazi u posed porodice Savoja. Početkom XVII veka Karl Emanuel I, daje dozvolu da grad može biti proširen, ali se ne sme narušiti rimska struktura gradnje, a to je značilo da ulice moraju biti pod pravim uglom (to pravilo se održalo do danas). U XVII i XVIII veku grad doživljava procvat u baroknoj umetnosti i arhitekturi.
Na trgu  Piazza Castello
 dominira Palazzo Carignano, sagrađena 1505.god, za porodicu Mediči, po nacrtu arhitekte Guarino Guarini.Sadašnja fasada datira iz 1650.god. U njoj su stanovali Đovani i Đulio Mediči, koji su postali Pape Leo X i Klement VIII. U toj zgradi je živela i Katarina Mediči, dok se nije udala za francuskog kralja Anrija II.Stanar ovog zdanja bio je i kardinal Frančesko Marija del Monte, mecena Karavađa.Danas je u ovoj zgradi smešten Senat Republike Italije.


U centralnoj gradskoj ulici - Via Roma nalazi se Mole Antonellijana, simbol grada.Ovo graditeljsko remek delo sagradio je arhitekta Alesandro Antoneli, po kome je zdanje i dobilo ime.Gradnja je započeta 1863.god, po prvobitnoj zamisli  sa kupolom na vrhu kao jevrejska sinagoga, trebala je da bude visoka 66 metara.Kupola je pravljena po ugledu na kupolu SV.Petra u Rimu. Antoneli je hteo da promeni visinu na 113m, ali zbog nedostatka novca projekat je zaustavljen.Poslednje decenije XIX veka odlukom Viktora Emanuela II, gradnja je nastavljena i zgrada dostiže visinu oko 165m.Arhitekta Antoneli je preminuo godinu dana ranije pre nego je zgrada dostigla najveću visinu u Evropi.

Na brdu iznad Torina oko desetak kilometara, nalazi se Dvorac Stupingi (Palazzina di Caccia di Stupingi), rezidencijalni objekat porodice Savoja.Projektovao je barokni arhitekta Filipo Juvara.  Svojevremeno je bila namenjena za "lovačko sastajalište", danas je pod zaštitom UNESCA.
Dragulj Pijemonta blista noću i danju, odolevajući vremenu, na proputovanju kroz vekove

Barokna arhitektura Torina ostavlja bez daha. Po njoj se ovaj grad pamti. Grad čine velelepna zdanja, a dušu mu daju stanovnici sa svim svojim manama i vrlinama. Rekli bi grad ko grad, svuda ista ljudska muka, od danas do sutra.....

2 comments:

emo_serpica said...

Divan post, svaka čast!
Prošle godine, u ovo vreme, na jedan dan sam bila u Torinu - premalo da se oseti duh grada. Ali dovoljno za čarobni osećaj: treba mu se vraćati!

Ne mogu "okačiti" neku sliku..ali tvoje su neodoljive.
Pozdrav :)

Alexandra Alexandra said...

Hvala na divnom komentaru I citanju