Sunday, 6 April 2014

Dođe vreme kada mišljenje menja karakter...

Budućnost je vreme kada će cela prošlost biti poznata. Onoliko dugo dok prošlost poznajemo samo delimično živimo u sadašnjosti.Svi mi pišemo istoriju. Pišemo je onoliko dobro, koliko možemo u našoj svakodnevnoj struci. Jednog dana će doći neko i prepisati sve natenane.

"Kakav je život?!" - uzdahnu istorija kao učiteljica života:"Svake godine novi nastavni program!" Život je kao masivna vrata izlepljena slikama.Zastadoh ispred njih i zapitah sebe

Šta je za tebe najveća nesreća?
Ljudi koji upravljaju našim svetom.
Gde bi želela da živiš?
I pored svega, u ovom svetu i danas, samo kada bi me pustili da živim.
Šta je za tebe savršena zemaljska sreća?
Brinuti sam za sebe.
Koje greške najpre opraštaš?
Vlastite - šalim se.
Tvoj omiljen lik iz romana?
Sančo Pansa i vojnik Švejk.
Tvoj junak iz stvarnosti?
Čovek koji se ne da pokoriti pod diktaturom, ni korumpirati u blagostanju.
Tvoj najdraži lik iz istorije?
Nijedan, jer ni za jednog ne znam, kakav je zaista bio. Pisanje istorije je najnestvarnija književna vrsta.
Koju osobinu najviše ceniš kod muškarca?
Ličnost.
Tvoje omiljeno zanimanje?
Lenčarenje, gde god je to moguće.
Tvoj san o sreći?
Da ne moram da sanjam o sreći....

Produžih niz ulicu, u razgovoru sama sa sobom

Da li je svet bolestan? Kamo sreće - mogli bismo se nadati ozdravljenju.
Zaseo narod po baštama kafića to je naša realnost: razlika između onoga što nas raduje od onog čime se tešimo.
Svaki novi dan je nova nada i zato kažu treba živeti u sadašnjosti, a ona je jedna matematički pojmljiva tačka dodira prošlosti i budućnost.
Dragi Bože, čuvaj svoje male ljude od Velikih Vremena.
Moj je život  kao telefon. Neki muškarac mi se ubaci u vezu i ja izgubim vezu sa okolinom.
Nakon dugog i zajedničkog života i najzanimljivija žena postane dosadna. Nedavno sam dosadila i samoj sebi.
Da li sam Usamljena? To bi trebalo da znači da sam sama sa  sobom. Da li je to dosano? Zavisi koliko imam šta sama sebi da kažem.Iskreno,nije lako voditi dijalog sa samom sobom, ali je užasno dosadno slušati sopstveni monolog.
Da je škola života pod upravom ministra prosvete, bio bi to kraj.Učiti od života? Zavisi od toga ko je sačinio nastavni plan i program. Ono što znaju profesori, to se može naučiti po svojoj volji. Što učenici znaju, to se moralo naučiti.
Ne mislim brzo kao kompjuter, ali se brzo reprogramiram.Kompjuter nije čudo. Radi brzo jer ne misli.U mladosti sam počela samostalno da mislim, ali se nisam dala nagovoriti da razmišljam samostalno.Svi smo mi mudri, ali samo onda kada nam to nije potrebno.Stoga bi se reklo moralno blagostanje - kada svi imaju dvostruki moral.S nadolaženjem starosti čovek ne postaje pametniji, samo shvati da to nisu ni drugi.
Nedavno mi jedan visoki intelektualac reče - Ukoliko je tačna formula E=mc^2,

moje dete od 20 kilograma, mora imati pet puta manje energije od mene koji imam 100 kilograma -Slegoh ramenima -tome se jedini možemo nasmeajti....
Svi režimi propagiraju "keep smiling", a ni jedan ne propagira "keep thinking".

Smutna su vremena došla.Nekada se svaka neudata devojka naživala gospođicom. Danas se svaki nameštenik naziva radnim čovekom.Slušam -On je napravio karijeru zato što je skroman.Pa kako i ne bi kada su sve njegove sposobnosti skromne. Sve se svodi na "direktivu" - Ko želi da drži korak, ne sme misliti u koja će govna ugaziti.Kada ostvariš poziciju, koja ti omogućava da kažeš šta misliš, onda samo misliš na svoju poziciju. Posle kažu - lako je postati slavan, naravno kada si već jako poznat!
Najteži slučaj koji može da te zadesi je da ti dođe za nadređenog čovek koji je duhovno impotentan, a radno vrlo potentan.
Potlačeni nepismeni, to je strašno.Mnogo su strašniji nepismeni koji tlače.U totalitarnom režimu idioti dolaze na vlast putem sile i intrige, u demokratiji putem slobodnih izbora.Draža su mi društva sa ograničenim haosom, od društva sa neograničenim hapsom.Šta čovek više da kaže, kada svaki dan gledaš lutkarsku predstavu, osim - arheolozi iskopavaju iz zemlje istoriju čovečanstva, koju su tamo pokopali političari.
Džaba ovom narodu Domanovićeva satira on rezonuje kao Vo."Mi protestvujemo da nas jedu" - reče vo u ime saveza rogate stoke:"ali ne i protiv potrošnje mesa uopšte. To bi bilo nedemokratsko mešanje u unutrašnje stvari drugih".
Narod ko narod, uvek nađe neku zabavu.Većina ćuti, jer ne postoji. Ona je samo zbir manjine.Beda prkosi matematici - ne postoji manje kada se podeli na više ljudi.
Sad je glavna tema jesi li za Ruse ili EU. Pih, šta da kažem.Jedina nada za Evropu su Narodna Republika Kina i Rusija.Kinezi jer koče Ruse, Rusi jer su između Evrope i Kine.

Kako bi opisao jedan dan u civilizaciji?! Prvo moram znati šta je civilizacija?To ti je u par reči - Eskimi su dobili tople stanove. Sada rade da zarade za frižider.
Nekad i nije tako loše popričati sa sobom.Dođoh do svog cilja i shvatih da je tragedija - nemati ni jedne jedine vlastite misli, a biti proganjan kao intelektualac.
U parku svog detinjstva, zagledah se u goluba i setih se da u mladosti bejah predana idealima, potom mislima, a sada sam odana razmišljanju.Valjda zato što sam naivna i verujem da imam pravo da budem u pravu.
Ja sam Vrlo Važna Osoba - za sebe......

No comments: