You'll never be able to escape from your heart. So, it's better to listen to what it has to say. That way you'll never have to fear an unanticipated blow...

Friday, 23 August 2013








Egipat ima više hrišćanskih Arapa nego ceo preostali Bliski istok, ali koliko ih ima, to je predmet debate. Lokalne crkve, zasnivaju svoje podatke na zavedenim krštenjima i tvrde da hrišćani čine oko deset odsto stanovništva 

 gipta. Hrišćanstvo u Egiptu se razlikuje od onog u drugim zemljama Severne Afrike zato što je autohtono. Kada su muslimani stigli u Egipat u sedmom veku, u njemu su svi bili hrišćani. Islamski osvajači koristili su izraz Kopt samo da bi označili domaće stanovništvo. To je bila čudna verzija grčke reči aiguptioi, koja znači Egipćanin.Savremeni Kopti smatraju da su oni pravi potomci faraona.Odnosi između muslimana i hrišćana u Egiptu su oduvek bili promenljivi.Poslednjih godina uzajamna netrpeljivost između ove dve zajednice, sve više vodi u nasilje i ubistva. Kopti se osećaju opkoljeni u moru sve ljućeg islama. Popularna nalepnica za blatobrane kod Kopta je bila riba - kao univerzalni hrišćanski simbol, a onda su muslimani počeli da lepe na blatobrane nalepnicu sa ajkulama. Poruka je bila jasna.

Život je za većinu naroda u Kairu težak.Tome doprinosi broj stanovnika, infrastruktura grada koja je nategnuta do krajnjih granica. Nezaposlenost je velika.Kažu da prosečni Egipćanin preživljava sa manje od hiljadu dolara godišnje - reklo bi se da i u Srbiji dobar deo stanovništva tako živi.Četvrtina stanovništva živi dnevno sa 2$.Najveća je naseljenost u dolini Nila, a Kairo vodi mrtvu trku po pitanju zagađenosti sa Meksiko Sitijem.

Kairo je jedinstven grad kao arhitektonska tvorevina, koja se u vremenu prostire vertikalno a u prostoru horizontalno. Egipćani ga zovu Masr. Nil, ogromna reka koja je Egiptu podarila život teče s juga na sever - izvire na jugu, a uliva se u Sredozemno more na severu. Ovo je uticalo i na gradnju kuća u Kairu. Kuće se grade s juga ka severu. Sve ih deli dvorište i prate hod sunca od istoka ka zapadu. Pre podne sunce obasjava zapadne delove kuća i ulica dok su posle podneva istočni delovi izloženi suncu.Taj sistem gradnje je primenjen i kod gradnje faraonskih hramova koji su sačuvani do današnjih dana (Karnaka i Luksorski hram).

Najlepša džamija u Kairu je Rifai džamija. Istorija pripoveda da je Rafai došao u kairo dvadesetih godina prošlog veka. Bio je derviš, jedan od onih vidovitih jer mu se mnogo toga javljalo, ali niko nije znao odakle mu taj dar "stiže". Sedeo bi ispred portala džamije. Ponekad bi nerazumljivo mrmljao, a nekada bi gubio svest. Ljudi su mislili da se sreo sa svojim sudnjim satom, i da je krenuo putem na onu stranu, putem ka mestu na kome ime više ne treba. Rafai bi se uvek vraćao sebi. Ljudi su počeli da veruju u njega, misleći da im on donosi berek odnosno blagoslov.
Jednog hladnog zimskog jutra, zaista se susreo sa smrću. Vernici ga uneše u džamiju. Od tada je džamija posvećena njemu i nosi njegovo ime. Njegov mauzolej se nalaziu predvorju džamije, kao da je namerno tu postavljenda bi dočekao svakoga ko dođe....

U Egiptu žene nose veo iz mnogo 

razloga.Najmanje ga nose iz pobude da slede salafi - način razmišljanja.Salafizam je posebna puritanska crta islama. Devojke obično nose salafi zato što veruju da Kuran kaže da bi tako trebalo, ili možda zato što su to čule od propovednika. Neke ga nose zbog pritiska od strane muških članova porodice. Neke misle da se neće udati ako ga ne nose. Neke žene koje nose veo nisu religiozne, ali ga nose da bi izgledale pobožno i bile cenjene od strane komšija. Sa praktične strane gledano, ako žena nosi veo ne mora da vodi računa o kosi. On pomaže da se obuzdaju sveprisutni egipatsi seksualno pohotni muškarci. Veo koji pokriva celo lice - nikab, ima dodatnu pogodnost zato što skriva identitet. Popularnost nakiba raste i nedavno je bio predmet žustre polemike, nakon što su studenti pri polaganju ispita nosili nikab i na taj način preuzimali identitet osobe u čije ime polažu ispit. nekoliko Kairskih univerziteta je zabranilo nošenje nikaba pri polaganju ispita, ali je pre tri godine egipatski sud doneo odluku da takva odluka nije obavezujuća.
Žene su oduvek nosile velove na Bliskom istoku. Još u vreme Persijskog i ranog Vizantijskog carstva, pre nego što je bilo muslimana, veo je bio deo društvene opreme. U patrijahalnim sredinama on je bio simbol muškarčeve vlasti i staleža. pod vladavinom Muhameda Alija u prvoj polovini XIX veka, položaj egipatske žene se značajno promenio i mnoge žene su se odrekle vela. U to doba veo je bio u modi među aristokratskim Egipćankama. Krajem XIX veka u doba engleske dominacije, lord Kromer je zabranio nošenje vela, govoreći da je to prepreka između egipćana i civilizacije.Time je ispolitizovao pitanje vela i od tada islamska borbenost i ženska moda su nerazmrsivo isprepletani. dvadesetih godina prošlog veka aristokratkinja Hoda Šaravi je šokirala društvo Kaira, time što je javno skinula veo. U isto vreme muslimansko bratstvo je insistiralo da žene nose veo i on je postao totem antikolonijalizma. Sa dolaskom Nasera na vlast - 1954.gog. žene su opet mogle da se slobodno kreću bez vela. Imale su karijeru i mesto u medijima.Om Kaltum je bila oličenje duše novog Egipta. Veo je postao deo arhaičnog doba.
A onda je odjednom sve loše krenulo. Naser je razotkriven, san je uništen. Grozna istina Naserovog režima preplavila je egipatsku svest kao da su bedemi Nila popucali. Vrata islama su se ponovo otvorila. Bratstvo je ušlo na univerzitete - ciljali su na žene i veo je vraćen, pod parolom da ih štiti od seksualnog uznemiravanja....
Gospođa Mubarak nikad nije nosila veo....

Kairo danas 

Šta je čovek u prirodi?
Ništa u odnosu na beskonačno,
sve u odnosu na ništa,
na pola puta između ničeg i svega....


Od pamtiveka vuci kolju jaganjce,a nikad nijedno jagnje nije zaklalo vuka, pa ipak je u svetu više jaganjaca nego vukova.Prva glad čovekova jeste glad za istinom. Druga glad naše duše jeste glad za pravdom. Treća glad duše naše jeste glad za čistotom.
Pobeda nad gnevom jedna je od najvećih pobeda. Mi se obično gnevimo na one koje želimo da povratimo od greha. Zaboravljamo pritom da je gnev smrtni greh i da želeći druge da spasimo, sebe gubimo.Bog nije stvorio ljude za pogibiju, nego za spasenje. Ima li baštovana koji, sejući povrće, želi da mu se povrće sasuši i propadne?
Vlast je veliko iskušenje i malo je onih koji mogu odoleti tom iskušenju.Čemu na svetu narodi, ako postoje ljudi?


Onda sam rekla: "Život". I rekla sam: "Sloboda."
ponavljala sam te reči.
Kada mi se učinilo da imam u ustima svetlost,
odlučih da ih progutam kao zalogaj saća
i sačuvam u sebi.
Da te dve reči nikada ne upotrebim uzalud.....


Jednu želju Bog ima: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate.