alexandra

alexandra
-

Sunday, 21 May 2017

Por una mirada, un mundo, por una sonrisa, un cielo, por un beso… ¡yo no sé!

Los suspiros son aire y van
Al aire. Las lágrimas....
Le pedí una mirada, y al mirarme
brillaba en sus pupilas la piedad,
y sus ojos parecen que decían;
¡No puedo darte más!
Dime  cuando el
Amor se olvida,
¿Sabes a dónde va?

Saturday, 20 May 2017

In the sky there are always answers and explanation for everything....

Aren't the clouds beautiful? They look like a happy ships, reflected to the water. If you use your imagination you can see lots of things in the cloud formations. Do you think that clouds has a soul, and their shape maybe is reflection of their  feelings?! Their tears are drops of rain, isn't it?
Picture by Zoran Žižak
 In life there are cloudy days, but the sun always shine abow the clouds, so keep the sun shining brightly in you heart.....

Thursday, 18 May 2017

Ti opravdavaš moje postojanje. Da te ne poznajem ne bih živela, da umirem neznajući te, ne bih umrla, jer nisam živela.....

Noć se ne obraća danu. Ona u njemu sagoreva. Nebo koje očarava kuda vodi?!  Kao da rađa lavinu čarbnih sila koje osvetljavaju put u budućnost, pojednostavljaju pravila, omekšavaju prepreke, stišavaju negodovanja, nose preko provalija, strahova i sumnji....
slika - Siniša Milovanović
Uprkos tome osećam se kao da život otiče iz mene. Sva tuga se oslobađa i širi ka horizontu koji jedva nazirem. Kao da hodam po sopstvenoj teskobi pretvorenoj u tepih, zarobljena u dosadi jednoličnih misli, od kojih mi je glava teška, preteška. 
Postoji li reč koja poput sićušnog podupirača omogućava vratima međuljudskih odnosa da ostanu otvorena?
Ponekad mi se čini da sve ove godine živim sa jednom željom koja je uvek praćena snagom da se pretvori u stvarnost, verujući da je čudo  uvek negde u blizini i nikada neće prestati da se događa.
Koliko možemo verovati izgovorenim rečima, koje nam u prvi mah uliju nadu i ugreju dušu, a postupak razbije sve iluzije i servira kao na tacni surovu realnost odnosa?! Da li su izgovorene reči ljubazni flert ili nose neku skrivenu poruku?!
 Neizvesnost je sreća u formi beskrajne tuge, koja lagano ubija i gasi svaku želju. Pre ili kasnije u svakom biću se javi osećanje egoizma koje ga zatvara u čauru i lišava svakog osećanja u bezumnoj đavoljoj nameri  "spasenja" propasti u vlastitim očima. 
Kada bi oslobodili sebe svake vrste želje i nade, da li bi to pmoglo u realnijem sagledavanju odnosa?!
 Da li svojom snagom volje i podsvesnim mislima pokušavamo da "utičemo" na druge u skrivenoj nadi da će odreagovati baš onako kako smo zamislili u dubini svoje svesti?! Ako se to ne dogodi plima očaja, beznađa, izneverenih očekivanja, potapa svako zrno razuma i  nosi pomračenje realnog rasuđivanja. Progovara li tada ego, sujeta ili samo-ponos?! 

Monday, 15 May 2017

Beta čestice, alfa čestice.... Cezijum, stroncijum...Raspadaju se, prenose... A šta je sa čovekom?

Slika sveta "običnog" čoveka izgleda kao priča iz bukvara: ratni atom - zlokobna pečurka do neba, kao u Hirošimi i Nagasakiju, sve se u sekundi pretvara u pepeo, mirnodopski atom - bezazlena sijalica.
Pokazali su mi snimak pluća čoveka nakon udisanja "vrelih čestica". Laik bi rekao - zvezdano nebo. "Vrele čestice" su najsitnije čestice koje su lebdele u vazduhu nakon zasipanja zapaljenog reaktora u Černobilju, peskom i olovom. Atomi olova, grafita i peska zalepili su se i od udarca podigli u nebo.
 Razleteli su se na sve strane sveta, stotinama kilometara u naokolo. Preko disajnih puteva dospeli su u ljudski organizam. Pluća kao sito - stotine rupica. Čovek umire, sagoreva. Čovek je smrtan, "vrele čestice" su besmrtne. Čovek umre i pretvori se u zemlju, prašinu, a "vrele čestice" žive i ubijaju.
Stvari bez čoveka, pejzaž bez čoveka. Put u nigde. Svaki čas pomisliš - šta je ovo - prošlost ili budućnost? Ko je uhvatio Boga za bradu, a on se gorko nasmejao čovečanstvu ?!

Sunday, 14 May 2017

Your time is your life. That is why the greatest gift you can give someone is your time

There are still some wonderful people in this world! They are diamonds.
 What is life without the love and companion of those who see the beauty, the greatness and the perfection that lies within you?!
Must you go? I was rather hoping you'd stay  but if you must go, you must.... :))

Sunday, 7 May 2017

Moram to da probam, moram....Odjednom tramvaj ubrza, sve se zamrači, samo su svetla promicala, gradovi su izmicali....

Kada je tramvaj dostigao brzinu svetlosti, vreme je stalo.
Vreme je stalo! Pa šta je onda vreme, ako može da stoji, onda ono nije "trajanje"?!
Stari Njutn se prevario.....
 Da li se Njutn prevario?! Držim se njegovog prvog zakona, koji je prepisao od Galileja - onog umnog starca što je umro verujući da se Zemlja okreće, a ja sad tražim da se Zemlja zaustavi jer hoću da siđem. Elem kad krene loše, ono po inerciji ide loše dok se neka spoljašnja sila ne umeša da to stanje promeni.
Kad se strane sile umešaju onda idemo od goreg na još gore. Odakle da počnem, nemam mnogo vremena ;))? 
 Eto, imaju Srbi jednu narodnu priču, koja se s vremena na vreme priča kao "vic", a zapravo je slika i prilika antiteze o četiri "S". Elem, došao Anđeo u kuću srpskog domaćina i reče mu:"Učiniću ti svako dobro, koje poželiš, da ti se poveća letina, da ti se stoka brže i bolje množi, ali samo pod jednim uslovom da se isto ono što se tebi desi, kod komšije desi udvostručeno." Srbin se zamisli i reče: "Neka mi crkne krava".
Pouka - komšiji će crći dve krave....

Saturday, 6 May 2017

Sedim na klackalici sreće i tuge....

Suza je kanula. Htela sam u njoj da se okupam, da sperem svu tugu.
Verovala sam da je moja ljubav prema tebi bila kap nebeske rose, koja je kanula na moj život u nameri da mu da slast, a Ti si ispao "lopov" koji je ukrao sebe od mene....