You'll never be able to escape from your heart. So, it's better to listen to what it has to say. That way you'll never have to fear an unanticipated blow...

Sunday, 10 December 2017

Nedostaješ mi, jer nedostajem sama sebi...

Ima neke tuge u meni, zato stavi glavu na moje rame. Utisni svoj pečat na meni. Spusti svoju ruku na moj san. Tako ćeš saznati da snovi treba da traju i da se dele. Da budemo Ti i ja. Da ostanemo na ramenu, u duši, u očima, iza trepavica. Nedostaju mi boje tvojih očiju, da bi mi dan imao srećne nijanse života. U mom životu je uvek postojala jedna tvoja polovina i nedosanjan san o našoj celini. Ti si sadržan u meni isto kao što je moj smisao u meni. 
Srela sam te u danu kada je moj život gubio svaki smisao. U tvojim očima sam otkrila da je za život potreban samo neko ko me vidi onako kako bih  želela sebe da vidim u nekoj srećnoj budućnosti. Tvoje oči u mojim i moje oči u tvojim. 
Danas se osećam kao spomenar, u kome je ispisana ljubav koja se nikada nije dogodila, samo je sanjana i kao takva će živeti dok je života u meni.
Čuvaj dušu od loših glasova. Kud god da kreneš, drži sreću otvorenom - da bi ljubav mogla da kroči u nju i tako postane srećna ljubav....

Monday, 4 December 2017

Postoji li dan u kome možeš da zaboraviš ljubav? ili Čitav život kao posledica života

Kuda ide ovaj dan i kuda će me odneti? Šta će biti sa mnom nakon ovog dana? Gde će me sresti svi dani koji treba da dođu, gde ću naći mesto na kojem ću raspakovati ostatke sebe same i reći - ovo je moj život, ovo sam ja?
Prestala sam da brinem za stvari koje su me pritiskale. Predala sam ih sopstvenom zaboravu.
  Na drugom kraju sveta si sada. Moj svet je na nekom drugom kraju sveta, isto kao i da je ovde, u ovom ostatku sveta. Sve moje stoji pred sopstvenim bezdanom i čeka vetar da me surva u njega. 
Dugo si bio važan samo Ti. Rekao si da ćemo živeti večno. Rekao si da sviraš da bi živeo. Rekao si da je jedina svetla tačka u tvojoj muzici moje postojanje. Rekao si da je moja duša lepota na početku jednog Betovenovog stava. Osmehnula sam se.
Sve je oduvek bilo u vezi sa tobom. Sve zavisi jedno od drugog. Da nije bilo tebe, nikada ne bih bila ovakva kakva sam. Da nije bilo mene Ti bi uvek bio Ti. 
U ovom kraju sveta osećam se kao nesrećna žena, otrgnuta od srećnih okolnosti.
Bio si moja barikada prema svetu, jer mi je oduvek bio dovoljan samo svet tvojih događaja. U meni je ostala jedna usnula misao. Ostalo je ono što je trebalo da bude naše. Ostale su neizgovorene sreće, želje koje nismo jedno drugom poželeli, ulice po kojima nismo hodali. Ostao si Ti, sa mišlju u mom željenom budućem vremenu....

Sunday, 3 December 2017

Svet je postao mesto puno osoba koje su zaboravile da sanjaju

Svake proživljne godine u meni raste ubeđenje da se traćenje života sastoji od nepodeljene ljubavi, neiskorišćene moći i sebičnog opreza, zbog koga ništa ne rizikujem. Izbegavam bol po cenu propuštanja sreće. 
Život je prestao da me nosi tamo gde bih trebala da budem. Više se ne opirem, pokoravam se dešavanjima ma kakva ona bila. Neki to zovu "hodanjem stazom svoje sudbine".
U životu se dogodi trenutak u kome se poslože "kockice" i doživiš proviđenje vlastite teskobe koju nosiš godinama. U trenu postaneš imun na svu bol i ravnodušan prema svemu, jer život se ne pokorava našoj logici. On ide svojim putem, nedodirnut njome. Život traži da ga saslušaš, on ne sluša logiku, niti se njome bavi, on jednostavno ima svoj tok. Zato se valjda i kaže "nije pisano", ma koliko nešto želeo i uzalud se nadao....

Friday, 17 November 2017

You fall into my empty spaces. I cradle you with my love, envelope you with my softness.....


Never say I love you
if you really don't care
never talk about feelings
if they aren't there
never hold my hand
if you where going to break my heart
never say you are going to
if you don't plan to start
never look into my eyes
if all you do is lie...
Give me a smile, a special look ;))

Thursday, 16 November 2017

Na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo da je nasred neke pustinje ili usred velikog grada. A kad se te osobe sretnu i njihovi se pogledi ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj, postoji samo trenutak....

Ako Ti odeš,  sva mudrost sveta
skupljena u tvom oku, zatvoriće se
i svet će ostati slep za jedan pogled
koji je u sebi nosio, 
sve uglove posmatranja života.
Ako Ti odeš, u otisak tvoje stope
brodovi će propadati,
a barke što nebom plove 
po bezdanu moga bića
tražiće nekog nalik tebi...

Sunday, 12 November 2017

Velike patnje čine manje patnje gotovo neosetnim, i obrnuto, u odsustvu velikih patnji , muče nas čak i najmanja briga i sekiracija...

Najveća je mudrost učiniti uživanje u sadašnjosti osnovnim ciljem u životu, jer je to jedina realnost, sve ostalo je igra misli. To možemo nazvati i svojom najvećom ludošću jer ono što postoji samo u trenutku i nestaje kao san nije vredno ozbiljnog truda...
Život se može uporediti sa parčetom izvezene tkanine čije se lice pokazuje svima. Naličje znamo samo mi dok u tišini povezujemo niti.
Sa tačke gledišta mladosti, život je beskrajno duga budućnost, sa tačke gledišta starosti nalikuje veoma kratkoj prošlosti. Dok isplovljavamo predmeti na obali postaju sve manji  i sve ih je teže razaznati; tako je i sa našim proteklim godinama i svim događajima i aktivnostima u njima....
Kada se na kraju života, većina osoba osvrne unazad, otkriju da su živeli privremeno. Iznenađeni što su ono čemu su dopustili da prođe neprimećeno  i bez uživanja bio upravo njihov život....
Ugledah cvet kraj puta, gledam ga, gleda me i reče - Budalo! Zar misliš da cvetam da bi me gledali? Cvetam zbog sebe, zato što mi to pričinjava zadovoljstvo, a ne zbog drugih. Moja radost je sadržana u mom postojanju i cvetanju...

Monday, 23 October 2017

Osećati se odbačenim znači biti nesvestan niti koje nekoga spajaju s prošlošću i delovima sveta koje možda nikada nije video....

Tišinu i sporost sam prizivala u tišini dana.  
Ja ne raspolažem ljubavlju, kao ušteđevinom, ona je trud moga srca. Ljubav mi nije data licem kao poklon, kao što ni mirna vedrina nije čin krajolika, nego mog pokornog uspona, prevladane planine, smeštaja u nebo.
Takva je ljubav. Privid je da se ona sreće kad se čovek njome obuči. Varaš se ako lutaš životom ne bi li bio osvojen, u nadi da ćeš upoznati kratkotrajnu groznicu i ukus ustreptalog srca,  sanjareći da ćeš osetiti ogromnu groznicu koja će te raspaliti doživotno, kada je ona zbog oskudnosti tvog duha tek slabašna pobeda  srca. Ako svako sretne onoga koga sanja, to ne znači da će oni koji su nezadovoljni nestati. Srodne duše su kroz istoriju imale često tragične sudbine. Prijateljstva se često izrode u sterilnu rutinu, koja u jednom trenutku deluje kao izdaja.
 Slučajni susreti srodnih duša, je umetnost modernog doba. Ta umetnost iščekivanja je još u povoju, jer novo doba zahteva i novu vrstu junaka. Makijaveli kaže da se čovek divi nekome, jer ima nisko mišljenje o sebi, dok Breht smatra da je srećna zemlja kojoj ne trebaju heroji. Eh, onda bi nam nedostajali i morali bi da ih izmislimo.
Ljudi obično imaju granice ličnog horizonta, izvan kojih se ne usuđuju da gledaju, neki se ipak i odvaže i mnogo toga vide....