Sunday, 16 August 2015

Give me a day you share with me so you see how eagerly power to make you happy....


I feel like I've known you forever,
although I only met you sometime this past year,
but our friendship will remain forever....
No matter what shall cross our paths and hearts,
some say the best love is one sprung from friendship.....
So I feel this is why we should try,
time leads us in this direction,
should we follow on down the line?
The little spark I used to see
behind those loving eyes,
is growing ever clouded......
I've been in darkness for so long just waiting for the light,
and now that you have come my way, my days don't seem like nights....

Pačiji ples na Savi

U reci Savi dešavaju se čudne stvari
Stari patak  pačićima zadovoljstvo kvari 
Nije vam ovo reka Nil,
odmah da ste promenili ponašanja stil
Došli smo ovde da plivate i da se kupate,
a ne pačiji rod da brukate! 
 Pačići rekoše svi u glas:
Ne ljuti se na naš džabe!
Shvatiše pačići u čemu je problem.
Izgleda da je ustao na levo krilo,
rešio da se svađa, pa bilo kako bilo...

Friday, 14 August 2015

Koliko sam noći drhtala zbog tvoje sujete i gluposti...

Ništa ti ne razumeš,
moj blesane,
uobraženi prinče
što te je život razmazio.
Bila sam neko ko je znao tvoje tajne,
ko te je u dušu znao.
A onda si mi, 
rekao da sam staromodna i
jedno od drugog smo se odvikli, 
kao da sve što kažem
zaista ne razumeš
i kao da sve što umem
ti triput' bolje umeš.
U redu, pametna glavo.
Možda si i osedeo,
moj naduvenko – dugo te nisam videla.
Danas, kad rđendan slaviš,
sve ću svečane torte
pobacati kroz prozor
na užas ulice cele.
Ti znaš od kakve sam sorte –
Odapinjem strele pre nego što zinem.
Prošle  su godine.
Možda još nije kasno.
Jednom se mora reći:
i drugarski i tužno
i grubo i ružno
jer više nisam tu 
da rešavam sve što ti odraslom fali...
Znam da krišom čitač ovaj blog 
stoga Ti šaljem sat koji sam uspela da Ti kupim od ušteđevine nežnosti koja je ostala, dragi moj.....

Friday, 7 August 2015

Hodočasnici neba i zemlje

Žalosne su priče o izgnanstvu, o sudbini onih koji su morali da napuste svoju domovinu, svoj zavičaj, draga mesta i ljude uz koje su odrasli i bez kojih teško da su mogli da zamisle svoj život. Bez svega toga oni više nisu ljudi koji su bili, nikada i nikome ne pripadaju, a traženje novog mesta koje će ih prihvatiti često je uzaludan i mučan posao. Zaista, samovolja vladara, tiranina ili bezobzirnost nasilnih vlasti, nanosi ljudima mnogo nesreće. 
Šta reći o jednoj drugoj, drugačijoj vrsti izgnanstva, uklanjanju iz života odlukom sile daleke, nedodirljive, gluve i slepe za sve naše molbe?
Šta se može uraditi kad se čovek sretne sa zlom, onim koje ne potiče iz ljudske glave ili od ljudske ruke nego od same prirode ili nečeg što je veće i obuhvatnije od prirode? Tada se zapitamo o samoj suštini zla, nečeg što ne možemo da razumemo i objasnimo jer ne znamo zašto uopšte postoji. Nije valjda zato kako kažu  neki učeni ljudi da bi se uspostavila ravnoteža s dobrim jer, vele, dobro ne bi postojalo bez zla. Možda, ali ako je tako, pitam se kako je onda moguće da je nepravde i nasilja bilo više nego pravde i dobrote. Da li je taj nadljudski um koji treba da održava sveukupnu ravnotežu izgubio svaki pojam o tome šta se u ovom našem svetu zbiva? 
Spustila se noć, na vedrom nebu su se ukazale zvezde. Neki od putnika već su zaspali kraj vatre umorni od napornog puta. Oni koji još nisu podigli su pogled prema zvezdama koje su označavale postojanje nebrojenih svetova. A između svih tih svetova usnule i budne putnike karavana posmatralo je jedno DETE.....
Ove nespokojne misli moj su stalni pratilac već duže vreme....

Sunday, 2 August 2015

I swear to you by the stars above


You walk in beauty, like the night
Of cloudless climes and starry skies;
One shade the more, one ray the less,
No one can stop the ocean of your hands,
your eyes and their sleepiness, my dearest.
You are the trembling of time, which passes
between the vertical light and the darkening sky.
The sky folds its wings over you,
lifting you, carrying you to my arms
with its punctual, mysterious courtesy.
That is why I sing to the day 
to the ocean, to time, to all the planets....
I "carry" your heart with me 
I'm never without it
Tomorrow will come on its green footsteps;
no one can stop the river of the dawn....
Love is not love
Which alters when it alteration finds,
Or bends with the remover to remove:
If this be error and upon me proved,
I never writ, nor no woman ever loved. 
You are the gravity that holds me down in every way.
By day I shall be well again.
For then the night will more than pay
The hopeless longing of the day.
When I first met you 
I felt like I had known you forever, 
I don't remember days, I remember moments.
Life with you isn't about finding yourself. 
Life with you  is about creating yourself.
Don't dwell in the past, 
don't dream of the future, 
concentrate the mind on the present moment
The truth is you don't know what is going to happen tomorrow.
Life is a crazy ride, and nothing is guaranteed.
So, enjoy in this moment and don't forget I .... ... !

Thursday, 16 July 2015

Cuando estás soñando con el corazón "roto"

Estoy escribiendo una pequeña nota para enviar a través del mar.
Voy a ver si va a escribir de nuevo a mí.
Está lleno de mi amor, la pasión y el dolor.
Me gustaría poder verte, pero voy a escribir esto en su lugar.
Y esperamos que esta se vuelve así que podemos atesorar para siempre.
Voy a esperar hasta que llegue, no importa cuánto tiempo tengo que esperar,este es cuánto
Te amo aunque no estoy seguro de que me amas.
Voy a esperar tanto tiempo como tengo que hacerlo, a la orilla del mar.
Y espero que tú esté aquí, de vuelta a casa se debe tener.....
Con todo  amor Alexandra

Na svet sam došao sličan ljudima koji na srcu nemaju ljusku....


Nikada nisam usamljeniji nego kad otvorim srce nekom prijatelju, zato što tada još jače osećam nepremostivi jaz. Čovek je tu, vidim njegove oči koje me gledaju, ali ništa ne znam o njegovoj duši koja je iza njih. On me sluša. Šta li misli? Ti ne znaš kakva je to patnja! Možda me mrzi, ili me prezire? Možda mi se ruga?! 
On misli o onome što mu kažem, procenjuje me, osuđuje me, nalazi da sam prosečan ili glup čovek. Kako da saznam šta on misli’? Kako da saznam da li on mene voli, kao što ja volim njega? I šta li se kuva u toj njegovoj glavi? Velika je tajna neznana misao nekog bića – misao skrivena i slobodna, koju mi ne možemo saznati, niti upravljati njome, ni potčiniti je, ni pobediti!
Uzalud želim da se predam, da otvorim vrata svoje duše. Na dnu duše, čuvam svoje JA, u skrivenom uglu, do koga niko ne dopire. Niko ga ne može naći, niti ući u moju dušu, jer niko nije sličan meni i zato što niko nikoga u suštini ne razume......