Alex

Alex

Sunday, 22 May 2016

Presvlačio je život da ga ne vuče na leđima izgužvan i u ritama

Nismo se poznavali. Ni jedno drugom poklonili.
Nastavili smo razgovor bez jedne jedine reči, 
kao da smo se sretali u prošlim životima,
na ovom istom mestu gde smo se sad prvi put sreli...

Možda smo mi svetiljke u oknu horizonta,koje smo sebi samima ostavili da plamte, da ne lutamo u tami ako se budemo vraćali ovom trenutku iz vremena?!

U izmaglici dalekog, baš kao i sad, ovako,
spusti mi polako glavu na neko sutrašnje rame
i zagledaj se pažljivo u plave barice neba....


Friday, 20 May 2016

Ljubav je kao šah - uvek dama juri konja

Svaki čovek čitavog svog života nosi dve vreće:
jednu na leđima, drugu ispred sebe.
U onu na prsima stavlja tuđe mane i poroke, uvek su mu pred očima.
U onu na leđima trpa svoje mane,
ne može ih i ne želi videti.
Ljubav je krilo duše što vodi bogu.
Ljubav znači obećanje i primanje obećanja za budućnost.
Doći će doba kada ćete se grleći prošlost i razumevajući
njenu tajnu, smejati pretrpljenim bolovima i izdržanim kušnjama.
Život nije potreba za dobrim stanjem,
nastojanjem da se pribavi što veći broj prijatnih senzacija.
Život je zadaća.
Isključite iz ljubavi svaki egoizam.
Čovek i žena su dva krila Anđela, koga zovemo Ljubav.
Žena i čovek su dve note, bez kojih nije moguć ljudski akord.....

Wednesday, 18 May 2016

Soñare con tus ojos de esmeraldas de mar, quiero estar cerca de ti siempre

Yo te amare en silencio, como algo inaccesible, 
como un sueño que nunca lograré realizar
y el lejano perfume de mi amor imposible
rozará tus cabellos, y jamás lo sabrás.
Pasaras por mi vida sin saber que pasaste.
Pasaras en silencio por mi amor, y al pasar,
fingire una sonrisa, como un dulce contraste
del dolor de quererte, y jamas lo sabrás....

Odveć zreli da bismo čekali nove zore, odveć proniknuvši u srž minulih stoleća da bismo mogli priželjkivati nova, nama ostaje jedino da se valjamo u brlogu civilizacija. Huk vremena očarava još samo žutokljunce i fanatike...

Ima dana kada sve krene natraške od samog jutra. Nisam čestito ni oči otvorila, ni  crna mačka mi nije prešla put, pop nije ni na vidiku, ali "znam" da me neki bedak čeka. Rekoh sebi  - nemoj misliti da ovaj svet postoji zbog tebe. Svet i ja, poput dva drveta koji stoje jedno kraj drugog, svaki za sebe, ne dodirujemo se. Gledam ja drvo, ali ono mene ne gleda, nisam mu ni u ocipitalnom režnju mozga. Sva sam "potrešena", imam ja svet u sebi. Danas mi je nešto pomračen, te se trudim da živim na njegovoj periferiji. Neda mi se da povezujem dva sveta koja stoje na korak jedan od drugog, da ih dovodim u saglasnost i sklad. 
"Javlja" mi se da mi danas neće poći za rukom da dva sveta dovedem u sklad i stoga ću dan provesti kao namćor na svoju ruku. Nekada ne mogu protiv sebe - da glumatam ljubaznost, da se usiljeno smeškam....
Hoću da proživim dan sa svojim svetom, da "razgovaram" sa svojim "podstanarom" u glavi. Kao senka prolazim kraj sveta. 
Stojim i zurim, u ruci čaša vode. Pametnjaković prilazi sa šoljom kafe u ruci i baš je rad da se socijalizira. Srče vrelu kafu, kao da hoće da mi stavi do znanja da je na korak od mene, onda ono khhh..... Čujem, al' ne hajem. 
Stiže longitudinalni talas do mog uha - "Šta radiš?"
Hvatam Čerenkovljev efekat. "Šta?"
Koji deo rečenice ne razumeš?! Čerenkovljev efekat. Kada se čestice koje doleću iz svemira, sudare s jezgrom atoma u ovoj vodi, pojaviće se svetlost. Čekam da je vidim.
" I ti to čekaš?". Aha - u ovu čašu svake sekunde upadne oko hiljadu milijardi čestica, ali je jezgro atoma tako sićušno da je slaba šansa da ga pogidi. 
Pametnjaković me gleda, brada mu se trzne s vremena na vreme, da li iz pristojnosti ili ne znanja usteže se da me pita da li sam ozbiljna ili se šalim.
" Čestice, znači." 
"Dobrica" u meni sada progovara - Zvezde eksplodiraju tamo daleko. E, od te eksplozije po čitavom svemiru se razlete čestice, koje su skoro bez mase. Lete one hiljadama godina i nekoliko njih padne na Zemlju - e njih čekam.
"Zvezde, dakle."
Baš tako. zamisli najdalju zvezdu.
"Najdalju, znači." 
Aha. Pogledah ga krajičkom oka. Ma opasan si frajer, nisi Ti kriv što je danas u mojoj glavi crna praznina. Bezbroj čestica odozgo je palo i prošlo kroz nju. Svojim mozgom u beskrajnoj praznini osećam ih dok se šire i rasplinjavaju preko mog sveta. 
Sa čašom vode u ruci, danas i tišina boli, jedan ožiljak zaboli bez promene vremena i svaka slika prošlosti svetluca....


Sunday, 15 May 2016

Boga nije lako namagarčiti, mada bi neki voleli da u to poveruju


Moram priznati da mi nikada nije bilo jasno zašto se većina osoba kada se nađe u gabuli ili bedaku obraća Svevišnjem, koga iz milošte zovu Bog. Istini za volju, on ima ono što niko nema - jedan dan u nedelji posvećen je njemu. Diljem sveta u njegovu slavu i čast su izgrađene velelepne građevine od kojih zastaje dah.
U svakoj "debati" na tu temu osetim se kao gubitnik, jer mi uvek zafali "karika" kojom bih "zatvorila lanac" sagovornika.
Recimo, jedan od "zadataka" fizičara je proučavanje osobina i interakcija između materije i energije. Moj "guru" Albert Ajnštajn je tvrdio da ne veruje u Boga, ali je uvek isticao da u kosmosu postoji "nešto", a da su ostalo pojedinosti.
Stojim na stanovištu da je Bog u koga većina veruje, čovekov izum, jer im tako odgovara da On postoji. I da prihvatim tog Boga koga su ljudi napravili za svoje potrebe, kao nespornu činjenicu, opet mi nešto fali.
Kažu - Bog je ljubav, On je savršen, blagotvoran - ja onda pitam - A zašto takav Bog bilo koga baca lavovima?! 
Ne razumem ni nastojanje kompetentnih osoba da definišu Boga. Bog nije statičan, kao što nije ni električna struja ili svetlost ( rećićete za njih postoji definicija - znam, saglasna). Po učenju, on se nalazi izvan opipljivog sveta materije, oblika i forme. On ispunjava kosmos, prožima stvarnost i zamenjuje vreme i prostor. 
S druge strane fizičari stoje na stanovištu da energija nulte tačke ispunjava svemir. Onda meni više "deluje" da Bog  boravi u nama i da je to princip po kome ljudi žive, jer jedan njihov deo zna da je "sila" sa njima i da kroz reči, misli i dela stvaraju svet.
Polje nulte tačke je polje sile koje je podjednako dostupno svima. To je prirodni kapacitet, koji svako od nas nosi u sebi. Ako se vratim korak u nazad, to bi značilo da smo svi mi deo Boga i kao takvi imamo "moć" da pravimo čuda.
Neki obožavaju Isusa, ja obožavam Teslu, koji je obožavao svoju mačku i blagodareći njoj otkrio elektricitet. Njemu na žalost ne gradimo hramove, njegovu sliku ne nosimo na lančiću i njegovu sliku ne celivamo.... On je "samo" iskoristio princip elektriciteta. Da je zapeo kod tog otkrića, kao što sam ja zapela kod Isusa, svet bi danas bio u mraku. Tesla nije izumeo elektricitet, kao što ni Isus nije izumeo princip duhovnosti.
Munje su odvajkada sevale, a ni elektricitet nije manjkao, nekako je uvek na dohvat ruke. E, trebao je Tesla da se rodi i da mu priđe. Galilej je bacio kamen sa krivog tornja u Pizi, ali nije otkrio gravitaciju, "samo" je dokazao da ona postoji. Po toj logici Isus je dokazao princip duhovnosti, koji bi trebalo da koristimo i primenjujemo. Čini mi se da svet ima koprenu preko očiju, jer energija nulte tačke vodi trku.
Ajnštajnova čuvena jednačina E = mc2, kaže da su masa i energija u osnovi dva oblika iste stvari. Energija je oslobođena materija, a materija je energija koja čeka da se oslobodi.
Subatomske čestice jure kroz akcelerator, sudaraju se i epilog je - jezgro puno nesputane energije. Ako smo izgrađeni od atoma, onda smo mi čista energija. Skup čestica koje vibriraju.
Energija je neobuzdana, ona je kamen temeljac svega u kosmosu, ona je kao takva vrlo moćna.
Kako se osećate, šta mislite, u šta verujete, kako živite, utiče na to kako energija protiče kroz vas....
Da citiram prečasnog Nikolu Teslu " Ako želite da otkrijete tajne svemira, razmišljajte o energiji, frekvencijama i vibracijama".....

Saturday, 14 May 2016

Poljubac, to je: videti stvari u slojevima

Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje.
I da ti šapat šapatom vrate.
Usne su vulkan tvog tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne postoje da se procveta
u vatromete neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.
I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije, mekše, mlađe i slađe.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje.