alexandra

alexandra
-

Monday, 26 June 2017

Do I believe in God?

The problem involved is too vast for my limited mind. I'm in the position of a little child entering a huge library filled with books in many languages . I know, someone must have written those books, but I don't know how. I don't understand the lenguages in which they're written. I dimly suspect a mysterious order in the arrangement  of the books, but don't know what it is. 
Like a physicist, I see the universe marvelously arranged and obeying certain laws , but only dimly understand these law. Like my guru Einstein ;)) 
I believe that everything is determined the beginning as well as the end by forces over wich we have no control. It's determined for the insect as well as for the star. Human bings, vegetables or cosmic dust, we all dance to a mysterious  tune intoned in the distance by an invisible player.
Einstein believed that a person's actions were just as determined as that of a billiard ball planet or star. He reject quantum mechanics (I don't - I adore it ;)) ) view that the universe was based on uncertainties and probabilities.
Does God play with dice?!

Sunday, 25 June 2017

Ako život te obmane, ne tuži, ne kazuj jad! Primiri se tužan tad...

Priče nemaju ni početak ni kraj. Čovek nasumično odabere neki trenutak u životu, odakle se osvrne u prošlost i zagleda u budućnost. Na tom čudesnom putu između onda i tada, sretne se sa samim sobom. Taj susret predstavlja prekretnicu, buđenje iz zanosa i vraćanje u gorku realnost koja stvara prazninu koju dani budući treba da savladaju, kao kvantni skok.
Svaki susret je slučajan, zato se valjda i zove susret - sretnu se dve duše u vremenu i prostoru, onda kada to konstelacija planeta upriliči. Sve što se dogodi posle - od čega zavisi?!
Kako "ući" u nečiji život i postati deo njega? Naizgled sasvim moguće u trenu se pretvori u nemoguće. "Ponos" i zanos su opasni igrači, spremni na bespoštednu borbu do poslednje kapi emocija. Zamke su velike, srce i razum - dva titana jedan naspram drugog, na klackalici života - čiji će moment biti jači?! 
Odustaću, ne mogu više da povređujem sebe tvojom hirovitošću zvanom sada hoću - onda neću. Vratiću se da proživim još jednom svoj san. Ali ne mogu, hoću da sve postane stvarnost, hoću da ti kažem da te volim do kraja svemira;) A ti budi laf pa reci da svemir nema kraj....Ako ne kažeš, ja ću živeti gorku realnost ispunjenu kajanjem svoje slabosti, što nisam rekla, što nisam napravila korak makar bila odgurnuta miljama unazad....

Wednesday, 21 June 2017

¡Si te toca el amor!

Preguntan de dónde soy,  ¿y que mas da? La belleza de la vida está en la cambio, en las cosas inesperadas. De nosotros depende si dejamos que las adversidades  nos hundan  o nos hagan más fuertes. ¿Donde migraste ? ¿Cuál fue tu suerte? Ahora el destino nos cruza de repente ¡Qué alegría amor, volver a verte! Tal vez ahora quiera volver a tu lado, juntos  después de tan larga ausencia disfrutar cada paso en tu presencia y enseñarte mis escondites sagrados.
¿Cómo escribir, sin sentir? Cada palabra un mundo, un sentimiento profundo, dejarse llevar y fluir, no hay nada que me ate, no hay nada que me mate. Todo mi atencion reclaman su dulce canto me llama.
El amor es sentimiento raro, que solo llegas a comprender si te toca y de repente nada vuelve a ser igual. Cuando es simple atracción lo que sientes ¿que importa lo que pase?
Y tus ojos mi espejo, son para mi fiel reflejo de secretos de mi alma.¿Cómo mantener la calma? Busco excusas por miedo a no ser comprendida y poco a poco en mentira se convierto su vida...Correr para despejar mi mente....
Y yo a la luna vi pasar y hablar contigo. Tú rota con la soledad. Yo fui testigo tus ojos mirar y hablan conmigo. Sueños de amor, de amores que se marchan, triste ilusión de palabras que amargan. 
Y pasaran los días y te preguntaras porque el amor viene y se va...

Thursday, 15 June 2017

Jedna nestvarna vaga meri prošlost i budućnost. Stojim u tački oslonca, sledeći korak će iskrenuti vagu i ona će se nagnuti ka prošlosti ili budućnosti


Loše se "nosim" sa prošlošću, kada nešto ostavim iza sebe, ostavim to i više ne diram. Ne  vraćam se u uglove sećanja, jer oni ništa dobro ne donose osim ćorsokaka iz koga ne znam kako da izađem. S godinama sam se "pretvorila" u školjku, koja živi na obali na koju je more izbaci. Živim od jutra do sutra u svađi sa sudbinom. A onda mi ta sudbina (u inat) "izbaci" Nekog, tamo gde ga uopšte ne očekujem.
Tražili smo se po tuđim zalutalim osmesima blesavo razvučenim i praznim...Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena. Upijali bezvezne reči u nemim odjecima...Ne, nisi Ti iluzija... Tako nešto ne postoji. Ti si doza nemira koja oživljava dubine što te vide i čuju kako izranjaš iz svemira kroz paučinu svesti...
U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi, dok mi "nudiš" najbolji deo sebe, za koji znamo da mu ne mogu odoleti. Ćutanje osmeh žari dok te u moru kajanja nalazim negde u sebi...

Saturday, 3 June 2017

Nije muškarac u mom životu, to je život u "mom" muškaracu ;))

Kada se sve desilo i prošlo i Zemlja se nekoliko puta okrenula oko same sebe, u jutarnji sat na klupi u parku sretoše se razum i srce. 
Srce se skupilo, ćuti i gleda užurbana lica koja nekuda žure. Razum ga gleda i čudom se čudi, koji mu je vrag u ovaj sunčan dan?! Srce zna i nehajno mu reče - Skloni se, ne govori niša. O, baš hoću, stoga mi reci šta te muči ?! Više ništa, sve je jasno kao ovaj dan. Aaaa, opet te je neko "slomio". Ne možeš slomiti nešto što je već "slomljeno". Rekao bih da si ti jedan težak atom koji samoodržava fisije ;)). Zašto na mene uvek natrči neki neutron? O, pa to je baš dobro, tada oslobodiš ogromnu energiju :)). Znaš voleo bih da me pogodi jedan kvant, ali to se neće nikada desiti. Znaš ne boli mene taj (s)udar nekog tamo neutrončića ... Nego te boli kad uleti u tebe i počne da te cepa na fragmente ;)), o bože s tobom nikad kraja...
Da, boli me to što ga smatram božanskim, a on se prema meni ponese kao prozaični zemljanin. Možda ima razlog za to. Hiljadu mi je već proletelo... Neću da ih slušam, jer će mi zatrovati moć rasuđivanja. Nemam ti više što reći, u nekoj mutnoj nadi sam želeo samo da ga zagrlim, a on je proleteo, ni osvrnuo se nije. Dragi moj, život ti je kao film - svaki kadar jedna priča, zato ne daj se srce iako si izgubio boj ;))

Saturday, 27 May 2017

Don't fear failure but rather fear not trying

When someone tells you that you can't do something...Look around, consider all options...then go for it! Use all the things which you know.In the end, you will succeed and prove them wrong! Always remember - Nothing is impossible, if your heart is willing ;))

Many people will walk in and out of your life, but only true friends will leave footprints in your heart

A friend is like a rose 
A friend is like those blades of grass,
you can never mow,
standing straight and 
 proud in a little row.
A friend is like a heart,
that goes strong until the end.
Where would we be in this world,
if we don't have a friend?!