Alex

Alex

Anton Chekhov, Ivanov

Once I worked hard and thought a lot but I never got tired; now I do nothing and think of nothing, but I'm tired in body and spirit. My conscience aches day and night, I feel deeply guilty but I don't understand where I am actually at fault. With a heavy head, with a slothful spirit, exhausted, overstretched, broken, without faith, without love, without a goal, I roam like a shadow among men and I don't know who I am, why I'm alive, what I want. And I now think that love is nonsense, that embraces are cloying, that there's no sense in work, that song and passionate speeches are vulgar and outmoded. And everywhere I take with me depression, chill boredom, dissatisfaction, revulsion from life... I am destroyed, irretrievably!
Anton Chekhov, Ivanov

Thursday, 28 July 2016

Romantika živi od ponavljanja, a ponavljanje pretvara svaki prohtev u umetnost. Svaki put kada čovek voli, čini mu se da jedino tada stvarno voli....

Budim se kada nebo postane vidljivo iznad krovova. Ima dana kada izgubim pojam o vremenu. Dani mi se stapaju jedan u drugi, kao bunar vremena u kome se još samo nebo ogleda.
Što sam starija sve manje znam. Kada sam bila mlađa, mislila sam da će se moje znanje uvećavati sa godinama, da će se širiti kao univerzum. Ponekad mi se čini da su se moja životna "iskustva", smestila u eho-prostoriju u kojoj odzvanjaju. Sve je veći prazan prostor oko mog mozga, koji kao suvo jezgro zveči u orahovoj ljusci.
Svako jutro sama sebi izgledam kao Vermerova žena, koja je napravila civilizacijski iskorak, pa umesto da čitam pismo i sipam mleko iz glinenog bokala, ja čitam vesti sa tableta i ispijam kafu. To je moj jednosatni odmor od života.
Život je postao praktična primena teorije haosa u kojoj se sve manje snalazim i prosto gubim korak sa realnošću. Nekada je ljubav bila jedini vazduh koji sam udisala, i osmeh jedini jezik  na svetu koji sam razumela. Danas sam razapeta između razuma i osećajnosti. Tebi ne moram da objašnjavam to stanje, jer Ti čitaš moje misli, a kako i ne bi kada si višegodišnji podstanar u mojoj glavi :), koji ne plaća kiriju. A ne, ne tražim ništa, jer znam da ništa neću ni dobiti. Hvala Ti što si  sve ove godine bio moje svetlo na kraju tunela, što mi je sama pomisao na Tebe davala snagu da izdržim onda kada u meni ničega nije bilo, da nađem put, kada su svi putevi bili blokirani....
Oprosti što Te ponekad "cimnem" sa nekim pitanjem. Znaš kako, postoje pitanja koja se mogu postaviti samo u određeno vreme i ponekad postoji samo jedna šansa, ako se ne pita na vreme, šansa je prošla.
Ne volim da se ponavljam. Ne volim da se zaljubljujem, jer tada počinje  obmanjivanje samog sebe, koje vremenom prelazi u obmanjivanje onog drugog, a epilog bi bila romansa.
Sviđa mi se stav da je ljubav pričešće koje treba obaviti na kolenima...Rekla bih, da voleti znači prevazići samog sebe. Kažu da se voli tri puta u životu: prvi put u pubertetu, drugi put u mladosi i treći put - za ceo život....

Wednesday, 27 July 2016

Kada žena nauči da razume muškarca, onda prestane da ga sluša.....

U cipele kad uđem
svakog jutra mislim
sutra će biti bolje
još ima jedno polje
koje treba preći
Ja sam žena i ne čeznem samo
za vrelim ljubavničkim bdenjem
posle kojeg duša pada;
htela bih u zagrljaju da doživim
svetle snove
i pijanstvo onog mutnog sklada
što ljubav se zove.
Dušu mi pokloni.
Pričaj mi svoje snove u tami...
Možda sam mogao u tom trenutku
ljubavi nešto zauvek reći,
al' flamengo poče...
I letnja kiša
dodirnu u grlu
drhtave reči....

Veličina čoveka počiva na tome što on jedini od svih stvorenja može trenutku da da trajanje

Na horizontu života, u mladosti, prisutna je nekakva blistava svetlost nalik na Mlečni put - ljubav, snovi, vera u sreću....Kako prodju godine taj isti Mlečni put počne da gubi svoj sjaj i blistavost, te nam sve više liči na put koji nas nikuda ne vodi, na potrebe koje se uvećavaju bez cilja i kraja.
Znas li da psihologiju žene, psiholozi temelje na "mraku", na nelogičnosti i protivrečnosti. U nauci važi aksiom - iz ničega ništa, dok se u književnosti podrazumeva - iz nečega nešto. Žena, ti je "definisana" u protivrecnosti. Spoji u ženi dobro i zlo, senzualno i neporočno, ljupkost i bezobrazluk, bezosećajnost i sentimentalnost - da li je to žena kakva treba muškarcu?!
Čini li ti se da nelogičnost ženskih osećanja stvara utisak složenosti, suptilnosti, postojanja mračnog i tajanstvenog ponora?! S druge strane, "mrak" i tajanstvenost svojstveni su prirodi, ne sferi intelektualnog, onog sto se naziva psihološkim već onom što se smatra nagonskim....
Možda su žene i muškarci "sklopili" dogovor da veličaju misticizam i blistavilo strasti, smatrajući da se bez nje muškarci ne razlikuju preterano od gorila, što je besmislena ideja, jer se i gorile zaljubljuju, ali ne uspevaju da reše jednačinu sa dve nepoznate....
Ne gledam more na čijim obalama sam želela da umrem, ne osećam miris obalskih borova, koji maestral donosi iz zaliva, i ne čujem romor talasa na hridinama.....

Tuesday, 26 July 2016

Prošla ljubav je samo sećanje. Buduća ljubav je san i želja. Samo ovde i sada možemo zaista da volimo


Postoje dani u kojima se čoveku rasplete život i promeni sve. Ponekad u životu moraš da izgubiš nekoga da bi stekao nekog drugog. Neke stvari, kada se u životu dese prebrzo, čine se kao nedorečene i nedovoljno sazrele. Tek kasnije shvatiš koliko je bilo značajno što su se desile baš tako i tada.Kada se u čoveku skupi bezbroj pitanja bez odgovora, spas potraži u samoći.
Čovek koji dobro vidi oko sebe i misli, govori onda kada je siguran da to što hoće reći, ako tada ne kaže, ne mora više nikad ni reći. Neke se stvari moraju reći u pravo vreme. Nikako pre, jer im vreme pojede značenje, koje mora da sazri. Ni posle, jer to zakašnjenje u vremenu je trag u prošlosti. Kao paučina nekud vodi, nekog čeka ali uvek i jedino u prošlosti....
Kao lednik otkači se život i sklizne u nepoznato tako da o njegovom toku više odločuju "sile" van nas. Ako ih ne znamo ne znači da one ne postoje. Ljudi su skloni da baš tako gledaju na život - ono što ne znam ne postoji.
Najteže je sebi odrediti granice i postaviti merila stvarnosti. Zamislite da možete da čujete osećanja druge osobe kao neku melodiju. Postojaće delovi koji će vam biti tako lepi i koji izazivaju tako dobar osećaj da želite stalno da ih slušate. Opet neki drugi delovi ne izazivaju u vama nikakvo posebno osećanje. Neke uopšte nećete svesno opaziti. A opet, tamo neki treći, uzrokovaće da se loše osećate. Ljudi imaju sklonost da misao i ideju koja im se dopada proglase za potpunu i da je nameću kao jedinu istinu.
Kada sklopim oči, na tren vidim svoju glavu iznutra. U životu me je skupo stajalo što sam govorila glasno i jasno ono što su svi videli i okretali glavu. Mnogo mi je trebalo da naučim da kada ćutim  jezik mi ne lista s proleća i ne ogoli s jeseni, već je zimzelen. Pod tim jezikom može se sakriti, kao ni na jednom mestu, gotovo sve što čovek želi i može da sakrije. Ne ćuti se samo kada se nema šta reći. Više se ćuti da se ne bi reklo ono što može izazvati (ne)kontrolisanu lančanu reakciju.....
Život je tren koji svakom prođe na različit način. Zavisno od toga šta misli, šta čini i u šta veruje. Poneki trenutak traje kao život i učini se večnim. Ponekad "curi" kao pesak kroz tesnac sata i u zadnjem zrnu shvatiš svu surovost Marfijevog zakona....

Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme, kad se živi samo još od uspomena

Ponekad se vratim, samo ponekad 
u tišini dođem u tvoj grad
i osetim tada da te nemam više
pa se pitam - plačem li to il' padaju kiše?!
Ponekad dođem tamo gde si me ljubio
kao sudbina hladnim usnama
i kao da je san, nešto mi šapne, znam
na ovom svetu ostaću uvek sama....

Monday, 25 July 2016

No se puede llegar al alba sino por el sendero de la noche

Por muy larga que sea la tormenta, el sol siempre vuelve a brillar entre las nubes...
En el corazón de todos los inviernos vive una primavera palpitante, y detrás de cada noche, viene una aurora sonriente...

Saturday, 23 July 2016

Are you fondling my face in your memory :):) ?

When the nigtfall fell
and silence the high tide of night swallowed the city,
the earth born god of life.
Apeared upon the rampart of the fort
rivers ran about their feet
The boat floated across the breast of river,
then they spoke and like their voice rolled over the plains....
Where are you now my other self?
Are you awake in the silence of the night?
Let the clean breeze convey to you my heart every beat and affection.
Are you fondling my face in your memory :)?
That image is no longer my own, 
for sorrow has dropped his shadow on my happy countenance of the past.
Sobs have withered my eyes which reflected your beauty,
and dried my lips which crave for EUROCREM...
Where are you? Do you here my weeping from beyond the riverside?!
Do you know the greatness of my patience?!