Alex

Alex

Anton Chekhov, Ivanov

Once I worked hard and thought a lot but I never got tired; now I do nothing and think of nothing, but I'm tired in body and spirit. My conscience aches day and night, I feel deeply guilty but I don't understand where I am actually at fault. With a heavy head, with a slothful spirit, exhausted, overstretched, broken, without faith, without love, without a goal, I roam like a shadow among men and I don't know who I am, why I'm alive, what I want. And I now think that love is nonsense, that embraces are cloying, that there's no sense in work, that song and passionate speeches are vulgar and outmoded. And everywhere I take with me depression, chill boredom, dissatisfaction, revulsion from life... I am destroyed, irretrievably!
Anton Chekhov, Ivanov

Monday, 26 September 2016

Ljubav je spremnost da se razbiješ u paramparčad

Zaljubljenost je nestrpljenje. Frekvencija skraćivanja srčanog mišića. Teško je dočekati - ne samo sastanak, nego i sms, mejl, od voljenog, neki vazdušni dodir sa njim. Srce kao usamljeni trkač gubi dah - sprinterska trka na dugoprugaškoj distanci. Iz sve snage hrli finišu, na kome ga, kao po pravilu  i ne čeka niko.
Neki mudraci i na ljubav primenjuju saobraćajno pravilo: nisi siguran - ne pretiči. Ne pretiči partnera u svojim osećanjima ako nisi siguran da su njegova osećanja uzvratna. Grška - ljubav je upravo spremnost da se u preticanju razbiješ u paramparčad :)))

Sreća je način života, a radost strujanje duha :)

Ponekad me pitaju:
- Kako je najbolje da se ponašam?
Odgovaram:
- Na dugom povodcu.
Ostavljati što veće rastojanje između sebe-vodiča i sebe-vođenog, kako bi prvi imao što širi vidokrug, a drugi - slobodu dejstva :)

Ljubav je tako dugotrajno zanimanje da je za nju malo jedan život. Ljubav je spremnost da se udvoje provede večnost...

Kada bi u univerzumu delovala jedino sila ljubavi, sve bi se slilo u jednu grudvu, planete bi se priljubile uz zvezde i izgorele u njihovom plamenu, a zvezde bi pale u centar Galaksije. 
Priča se da je Njutn "otkrio" gravitaciju, kada mu je pala jabuka na glavu. U svojim spisima  zabeležio je  da je zakon opšte teže "plod" božanske ljubavi.
Kako objasniti antigravitacione sile, za koje se "sumnja" da su jedan od uzročnika širenja vasione brže nego u prošlosti, kao da je neko "razmiče"?! Negativni pritisak takozvane "tamne energije", suprotstavlja se gravitaciji, što se može uporediti sa silom ljubomore, koja pretvara privlačenje u odbijanje. Da li je ljubomora  osnova nebeske mehanike, koja teško uravnotežije sile privlačenja i odbijanja?!
Sila privlačenja ne ukida silu odbijanja, već živi u njoj i "rađa" je iz sebe, kao što se iz ljubavi rađa ljubomora.
 Ako je vreme pokretna slika večnosti, onda je događaj večnoska slika vremena.....

Sunday, 25 September 2016

Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu, čekamo loše dane...



Ustaješ svakog jutra kada zaječi sat, kasniš na posao i gazda te hvata za vrat, ali kada padne noć daleko si od toga i kažeš - ima Boga. Gasiš svetlo u stanu, zaključavaš vrata i noć te prihvata kao brata. Čitav svet kao da puca po šavovima od temelja do krova, a ti si samo sužanj sopstvenih snova, što se grčevito drži života, u radu ti prolaze dani, sve dok ih noć ne smota. 
Jesi li zapazio kakav čudan osećaj imaš u času kada počinješ da se spuštaš liftom? Neka nenormalna lakoća, slična onoj koju čovek oseća kada pada u provaliju.... To je osećaj odsustva težine.... Kada  ispod tvojih nogu pod počinje da se "spušta", a ti sam nisi dobio tu brzinu, tvoje telo skoro da ne vrši pritisak na pod i prema tome sasvim malo teži. Trenutak brzo prođe i taj čudan osećaj prestaje: tvoje telo počinje da pada brže nego što je ravnomerno kretanje lifta, počinješ da pritiskaš pod, kao što dan pritiska tebe i ponovo dobijaš svoju punu težinu. Spolja te gnječe i cede, pritežu od danas do sutra. Kada legneš dok te ne uhvati san, moliš li se da sutra bude sve kako treba, i da te ne snađe zlo?
Ja?! Zaključala sam detinjstvo i bacila ključ, obrisala sam prah mladosti sa svojih ramena, odrasla sam tamo gde devojčice brzo rastu. Kao što znaš mesecima sam se odmarala u srtratosferi, mada mi vazduh tamo nije bio po meri, izgubila sam sve što sam volela... 
Da li još misliš da tečnost nema sopstveni oblik? Rekoh ti - to nije tačno. Prirodni oblik svake tečnosti je - kugla. Sila teže joj smeta da zauzme taj oblik i ona se razliva u tanak sloj... Ako se nalazi u nekoj drugoj tečnosti iste specifične težine, Arhimed je rekao da ona gubi svoju težinu, teža na nju ne deluje i ona postaje kugla..... 
Zaboravila sam kako se voli, kako se bori i gori.... Trebalo je da budeš moj Romeo, trebalo je..... sazrevam polako.....
Ipak čekam te u gradu gde smo se sreli nekada davno :)

Svega će biti samo nas više nikada....Zaustavite Zemlju silazim, sada stvarno odlazim....da baš odlazim.....


Gledam te, možda poslednji put i ne znam kako ni zašto u ovom času setih se Aristotela, filosofijo moja, ti si kao Šekspirovski lik, biti il' ne biti, šta da ti kažem za "kraj"?!
Nužno je da SADA - ne ono prema čemu drugome, nego po sebi samome bude nedeljivo, te takvo prisutno u svakom vremenu. Jer ono je neka krajnost prošloga (kako na toj strani nema ničeg budućeg) i opet neka krajnost budućeg (kako na toj strani nema ničeg prošlog). Ako se bude dokazalo da je SADA takvo po sebi i jedno te isto, odmah će biti jasno da je nedeljivo. I nužno je da SADA, koje je krajnost oba vremena, bude isto. Jer kada bi ono bilo drugačije, onda ne bi bilo jedno drugome susedno, zbog toga što neprekidno nije sastavljeno od bezdelnih stvari, pa ako je jedno odeljeno od drugog, postojaće vreme koje je između, jer svako je neprekidno takvo te postoji nešto istoimeno između granica.
Ako je SADA deljivo, biće nešto prošlog u budućem i biće nešto budućeg u prošlom. Ni samo SADA nije uvek isto, jer vreme je deljivo na mnoge načine.....Razumeo?!

Saturday, 24 September 2016

I sve zajedno, svi glasovi, svi ciljevi, sve čežnje i patnje, sva zadovoljstva, sve dobro i zlo - sve to skupa bio je svet. Sve to zajedno, bio je tok zbivanja, muzike i života....

Gorak je bio ukus sveta. Život je bio patnja. Imao je pred sobom samo jedan cilj: da u njemu sve bude prazno, bez žeđi, bez želja, bez snova, bez radosti i tuge. Da odumre i da više ne bude ja, da opustelo srce nađe mir, da u mislima, u nebiću bude otvoren čudima - to je bio njegov duh.
Kada budem sve savladao i umro, kada se svaka požuda i svaki nagon u mom srcu stišaju, razbudiće se ono poslednje. Najdublja bit, ono što više nije ja - već velika Tajna.
I evo sad jedne pouke kojoj ćeš se smejati: da je ljubav od svega najvažnija! Prozreti svet, protumačiti ga i prezreti - to je stvar velikih mislilaca. Ali meni je jedino stalo do toga da volim svet, da ga ne prezirem, da ne mrzim ni svet, ni sebe, da na njega, na sebe i na sva bića mogu da gledam sa ljubavlju i sa divljenjem i sa strahopoštovanjem....

Sunday, 18 September 2016

Sometimes beautiful things come into our lives out of nowhere

Sometimes, when I look at you, I feel I'm gazing at a distant star. It's dazzling ,but the light is from tens of thousands of years ago. Maybe the star doesn't even exist any more, sometimes that light seems more real to me than anything.
I want morning, noon and nightfall with you. I want your smile, your kisses, the smell of your hair, the taste of your skin, the touch of your breath on my face. I want to see you in the final hours of my life, to touch tear on your face when I take my last breath....
Nostalgia for what never was, the desire for what could have been, create in me painful landscape an eternal sunset of my life. Ultimately, remain regret for all things and words that I could do, or speak, and I didn't because I was scared of my feelings.... In fact I'm a coward, who desperately love you...