Alex

Alex
You are the pattern in the weaving of my existence. You are the secret code that unlocks all that is mine. You are the manner in which I dance, flying from cloud to cloud…You are the answer to all my questions, always unexpected, which raises me from one world to another.You are my sailing boat on the ocean of infinite tranquility and bliss. My most beautiful ark. Your soul has no limits, and it is in my eyes that You are endless…
And thus when I am not asking You anything then, in fact, I am asking You; And when I do not see You – I do indeed see you. And when You are silent You are speaking inside of me; and when you are asleep you are awake inside of me.....

Monday, 16 January 2017

Kad bih mogla nazad da se vratim težila bih samo dobrim trenucima. Život je od toga sačinjen, od trenova samo; zato nemoj propuštati sada ;))

Mogu da čujem prazninu oko sebe. Okrećem glavu čas levo čas desno, čujem tihi romor što nadolazi, čekam da postane glasniji, čekam da me celu zaodene. Kada bih uspela da preokrenem prošlost, to bi me učinilo beskrajno srećnom. Takav događaj, da bio bi to događaj, koji bi moj svet postavio na noge, jer sve do sada, zapravo već dugo vremena, on je izokrenut naglavce.
Naiđu dani kada  poželim da pobegnem od svih, zapravo ja bežim od same sebe, ali mi to nikada ne pođe za rukom, jer uvek sebe "vodim" ;)
 I tako krenem, korakom dugim bez cilja i hodam u nedogled dok se film u mojoj glavi vrti. Jutros se setih Tebe. Sreli smo se jednom u nekom trku i eto  na neki čudan način se "znamo". Tako dok hodam, ja Ti pričam, pričam......misliš li da smo slični, misliš li da bi bili srećni kada bismo zajedno proveli ovo vreme koje nam je ostalo, misliš li ?!
Ma ne misliš, Ti misliš na ove sante što plivaju Dunavom. Uzgred budi rečeno, znaš li zašto sante ne tonu nego plivaju iako su teže od vode? Ovaj krajolik odgovara mom unutrašnjem stanju. Odmara me, masovno belilo  u svim tonalitetima, toliko različitim od onih koje ima na Severnom polu, još kad bi dan trajao šest meseci.... Uživam da hodam u tišini i osluškujem krckanje leda pod nogama - kao da drobim sudbinu....
Nekada kada sam bila mlađa, smešno Ti je kada kažem - kad sam bila mlađa, ali tako jeste, iako ponekad obučem izlizane farmerice, nosim patike i vozim bicikl, ipak mnoge stvari radim na "drugačiji način";)
Energija ne nestaje s vremenom, već se samo menja, dovodeći do umerenosti u svemu. ;)Ne mogu više da hodam deset sati dnevno sa rancem na leđima, mogu to da radim nekih par sati, lagano napredujući i uživajući u pejzažu...
To je valjda u skladu sa mislima velikih duhovnih učitelja, koji kažu da oko četrdesete se udaljavamo od sveta i počinjemo da upražnjavamo umerenost i uzdržanost u strastima. Nažalost u našem društvu koje je poprilično narcisoidno, mladost je jedino prihvatljivo stanje za čoveka. Teško prihvatamo starenje sopstvenog tela. ;)
A ja?! Ja i dalje živim život zanesenjaka, koji će nestati u vodama Pacifika čim se otope sante sa Dunava.... ;))

Friday, 13 January 2017

All forms that perish other forms supply, like bubbles on the sea of matter borne, they rise, they break, and to that sea return....


In the beginning was the word. The word proselytised the sea with
its message, copying itself unceasingly and forever. The word discovered
how to rearrange chemicals so as to capture little eddies in the stream of entropy and make them live. The word transformed the land surface of the planet from a dusty hell to a verdant paradise.
The word eventually blossomed and became sufficiently ingenious to build a porridgy contraption called a human brain that could
discover and be aware of the word itself.
Life is too short to waste any amount of time on wondering what other people think about you, but what's important to me is my opinion of myself ;))
I think that we are like stars. Something happens to burst us open ;) but when we burst open and think we are dying,  we’re actually turning into a supernova. And then when we look at ourselves again, we see that we’re suddenly more beautiful than we ever were before....
My porridgy contraption boggles every time I think this thought... ;))

Ko može da razumeme mešavinu ženske požude i stidljivosti ?!


Kako su suptilne, brojne i teške za nošenje naše zablude, naše skrivene misli, potajne nade, potezi koje očekujemo od drugih a sami ih ne činimo, reči koje želimo da čujemo, one koje čujemo i one koje nisu izrečene!
I upravo u tom haosu, koji sve to izaziva u nama sami sebi odgovaramo, ne prekidajući tok spoljašnjeg razgovora, i prećutkujući onaj unutrašnji, koji vodimo sami sa sobom i zbog koga se ponekad ponašamo kao lažovi.
Reči koje smo izgovorili, milovanja koja smo dali i primili, to je početak lutanja, jer srce zna da stalno krši obećanja, upušta se u avanture do te mere da zaboravlja njihovu cenu. Neki muškarci su rođeni takvi da žene pored njih imaju osećaj da su centar sveta, da vide odraz svog sjaja. Stvaraju magiju koja uspavljuje stvarni svet i vode vas u čaroliju svoje ljubavi, kao vešt, uporan ljubavnik, koji budi prolće da procveta u vašoj krvi....

Cuando la soledad me acompaña, he bebo un vaso de Sumadija té , porque te deseo y no te tengo.. ;))

Por ti encuentro sentido y alegría, a todo lo que vivo cada día.
Por ti soy capaz de hacer muchas cosas, renunciar a otras, y esforzarme por alcanzar las que parecen imposibles.....
Algunas veces me ignoras, algunas otras me amas. ¿Dime amor, hasta cuando me harás sufrir? ¿Por qué me tuve que enamorar de ti?¿Por qué siento que poco a poco te alejas de mí?
Déjame soñar aun despierto, déjame imaginar por un momento que toda esta ilusión de vos, ¡tiene algo de cierto!
No puedo hablar con tu más... Tengo que decir adiós..... 

Thursday, 12 January 2017

Svaka žena ima po jednu, prvu ljubav: za uspomenu i dugo sećanje, za kajanje i uzdisanje, za bolje razumevanje poezije i muzike... ;)))

Ja volim sreću koja nije srećna,
pesmu koja miri zavađene reči 
slobodu koja ima svoje robove 
i usnu koja se kupuje za poljubac. 
Ja volim reč o koju se otimaju dve slike 
i sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra, 
cvetove koji se prepiru sa vremenom 
u ime budućih plodova i prolećne časti. 
Ja volim sve što se kreće, 
jer sve što se kreće, 
kreće se po zakonima mirovanja i smrti. 
Volim sve istine koje nisu obavezne. 
Ja volim tvoje male nežnosti....
Daleko, daleko, a ipak u meni reči naviru.
I svaka je reč jedna suza u oku.
Ja znam da su te reči u meni zato
što ih je negde daleko, daleko,
izgovorio neko....


Monday, 9 January 2017

Moja je ljubav kao kamila - kad jednom krene ne može se zaustaviti ;)))

Ima ljudi kojima je srce meko a duh opor. Nasuprot njima, ja imam nežan duh ali tvrdo srce. Ja sam poput kokosovog oraha čije je mleko zatvoreno u drvenaste naslage. Potrebna ti je sekira da ga otvoriš, a moje srce otvara Kinder bueno ;)) 
Eto ti sad, a žalila si se da ti ne donosim cveće. Ako je to ono što želiš, pronađi sebi nekog žutokljunca, sa lepim manirima....
Nadala si se da ćeš u meni pronaći vatru koja žeže, plamti i obasjava sve, koja rasipa veselu svetlost oko sebe. Takav sam bio, lakrdijašio sam se s kim sam stigao. Sada, mi se osećanja izoštravaju, iako mi se čini da otupljuju poput starog noža koji je prečesto oštren....
 Kada ostariš,  sa srca ti opada lišće, kao sa drveta. Ne možeš da podneseš nalete nekih vetrova. Svakoga dana ti otkinu po neki list, a onda oluja slomi i poneku granu. S proleća se na drvetu zelenilo obnovi, ono oko srca više se nikada ne vraća....
Osećam se iskorenjenim, poput gomile morskih algi koje talasi nose na sve strane, javi mi kada ću te videti.....

Tuesday, 3 January 2017

Kada znaš šta želiš, i želiš ga dovoljno snažno, pronaći ćeš način da ga dobiješ ;))


Uvek se "bojim" da će doći dan, kada ću se probuditi i neću imati vremena da uradim ludosti koje sam uvek želela da uradim. Uradila sam - napisala sam pismo Deda Mrazu da mi ispuni samo jednu najveću želju  i ...?! Shvatio je da lažem, da je za mene svaka želja najveća i onako na pola ni tamo ni vamo, ma ni Deda Mrazovi nisu više što su nekad bili. Suština svega je - Život ide dalje ;))
Beograd je osvanuo pod snegom, pirka razvigorac, ali su zahvaljujući revnosnim radnicima gradskih nadležnih službi, sve glavne saobraćajnice u prestonici prohodne i nema većih gužvi i zastoja. Beograd, "opravda" svoje ime svake zime, kada padne sneg. Nažalost  belina brzo preraste u kaljugu, zahvaljujući mrgudima koji ne vole ni pomisao da bi Beograd mogao biti usnulo Potemkinovo selo.
 Uvek se nađu baksuzi, koji zbog preke potrebe moraju da izađu, baš kada pada sneg i kada je kijamet. Kao da im je zaoglav, baš moraju da remete usnuli grad. To je valjda u ljudskoj prirodi, neki inat, pod imperativ, koji posle preraste u kritiku komunalnih službi na društvenim mrežama. Ali ove godine ih je Mali gradonačelnik zavrnuo ;) jer ga nije iznenadio  sneg u januaru. Komunalci su hvatali pahulje u letu, ovo je tako vukojebno vreme...
Beograd je Velika Jabuka Balkana. Život nije trka, već putovanje u kojem treba uživati, na svakom koraku. Stoga se valja provozati na račun grada (šverc komerc) - kuća časti, gradskim prevozom. Ko to tamo peva?! Ma samo nek' je veselo hleba i igara za bakšiš u kačketu...Ludilo, vozi Miško u bolji život...
 Oni sa manje sreće i tanjih živaca "voziće" slalom između zavejanih automobila, testirajući silu trenja i koeficijent klizanja. Lekcija iz stabilno, labilne i nestabilne ravnoteže, mnogima će biti od pomoći...težište iznad i ispod napadne tačke dejstva sile, hm to mu dođe kao kolo sreće se okreće.....
Jedva čekam kad će 2018. ova mi se ne sviđa. Hajde anđele duni u tu trubu, zasviraj onu moju, mahni krilima i ispuni mi želju ;)))