Valentina Terješkova, ruska kosmonautkinja, pre tačno 50 godina postala je prva žena koja je poletela u svemir. Ona je 16. juna 1963. godine poletela u svemir brodom „Vastok 6“ i postala ne samo sovjetski, već i svetski simbol osvajanja svemira.

 Let koji je trajao gotovo tri dana započet je na kosmodromu Bajkonur u današnjem Kazahstanu. Terješkova, dotadašnja tekstilna radnica i padobranac amater, izabrana je zajedno sa još četiri buduće kosmonautkinje od ukupno 400 kandidatkinja. Osim što je postala prva žena u kosmosu, Terješkova je i prvi civil koji je poleteo u svemirska prostranstva, pošto su njeni prethodnici bili oficiri vazduhoplovstva.

Terješkova je rođena 1937. godine u okolini grada Jaroslava, otac joj je bio traktorista u zadruzi, a majka tekstilna radnica.

Sa 17 godina, kada joj je posle majke preminuo i otac, bila je prisiljena da napusti redovno školovanje i radeći u tekstilnoj fabrici u Jaroslavu pomagala je porodici. Budući da se od malih nogu zanimala padobranstvom i ostvarila više od 150 skokova, to joj je pomoglo da uđe u svemirski program 1962. godine.

Posle brojnih treninga, dvadesetšestogodišnja Terješkova poletela je u svemir 16. juna 1963. u 9.30 sati, posle dvočasovnog odbrojavanja. U svemiru je provela dva dana, 23 sata i 12 minuta i obletela Zemlju 48 puta.

Po povratku, upitana kako joj SSSR može zahvaliti, zatražila je samo da joj se ocu podigne spomenik na mestu gde je poginuo. 

Let Terješkove je bio riskantan već i samim tim što nije bilo jasnijih predstava o mogućim posledicama za organizam prilikom takve misije. Ona je tek mnogo kasnije odala tajnu da je patila od svemirske bolesti i da je prilikom sletanja upala u jezero.

Posle leta u svemir dodatno se školovala, doktorirala  je mašinstvo, 1977.god.i postala visoki funkcioner Sovjetskog Saveza. Proglašena je ženom 20. veka u Londonu 2000. godine, a i jedan krater na Mesecu nosi njeno ime.

Kao i Gagarin, Terješkova je u svemiru bila samo jednom.Nekoliko meseci posle leta, udala se za kosmonauta Andriana Nikolajeva, a kćer Elenu rodila je 1964., predstavljenu kao prvo dete dvoje kosmonauta.

Za 70. rođendan (rođena je 6.marta, 1937.), 2007. godine, predsedniku Rusije Vladimiru Putinu napomenula je da joj je najveća želja da poleti na Mars - čak i kad bi znala da bi to bio let u samo jednom smeru. Ništa manje se od ove hrabre žene nije moglo ni očekivati.

Vulkan je besan. Stubovi lave, od kojih su neki viši od Ajfelovog tornja, svakih nekoliko nedelja izbijaju iz njegovog grotla šaljući usijane crvene potoke ka obližnjim dolinama. 

Vulkan Etna,visok 3329 metara veličanstveno se izdiže iznad sicilijanskog grada Katanije.

Etna se smatra najproučavanijim vulkanom na svetu. Sve su šanse da se za koji mesec nađe na listi svetske baštine - o tome će krajnji sud doneti UESCO.

U drevnim vremenima ljudi su se divili silama koje su u stanju da u nebo izbacuju stubove lave. U grčkoj i rimskoj mitologiji vulkan predstavlja kovač koji udara čekićem dok naokolo lete varnice. Legenda kaže da je Empedokle skočio u krater pre 2500 godina.Tajnu lepote koju je video odneo je sa sobom.Vulkan je samo izbacio njegove gvozdene cipele.

Planina je locirana gde se dodiruju afrička i evropska tektonska ploča. Na toj raselini lava niskog viskoziteta izbija na površinu sa dubine od oko 30 km, stvarajući ispod vrha rezervoar magme dubok oko 2km.Potoci magme vibriraju dok se slivaju kao da ih gura hidraulična pumpa.Pre četiri decenije vulkanolozi su koristeći seizmičke senzore ustanovili da Etna ima pulsirajuću rutu  protoka magme, koja iznosi 72 udarca u minuti što odgovara srčanom ritmu čoveka.

Vulkanolozi u šali govore da je Etna najlepša boca šampanjca pod pritiskom. Magma, penušava mešavina gasa i crvenog istopljenog stenja, u poslednja četiri meseca 13 puta je izbijala na površinu.

Stanovnici Katanije kao da u navikli na ćudi svoje lepotice sanjaju svoje snove pravednika....

Za razliku od težine i visine tela koje su nedvosmislene, inteligencija se ne može besprekorno izmeriti, uostalom kao ni integritet i poštenje. Ipak, kao što su neki ljudi očigledno vrlo jaki, drugi su očigledno vrlo pametni. Za prvu odliku razlog je vidljiv, dok za drugu nije

Za ljude odvajkada znamo da mogu imati veliku glavu i mozak teži od proseka, a da su nevelike inteligencije i obrnuto. Ivan Turgenjev, natprosečno nadaren, imao je mozak od 2.012 grama, što je 600 preko norme. Ali, mozak Anatola Fransa, pisca koga svi volimo, bio je težak 1.017 grama, dakle 83 ispod granice koja garantuje minimum inteligencije. S druge strane, Albert Ajnštajn, možda najznačajniji čovek u nauci novijeg vremena, mislio je mozgom od 1.400 grama, što je u okvirima prosečnih vrednosti.

Stiven Hoking je u knjizi "Kosmos u orahovoj ljusci" najavio da mozak mora dostići veću masu ukoliko čovečanstvo namerava da osvoji obližnja kosmička prostranstva. Stiven Hoking je genijalni astrofizičar, a u neurobiologiji je samo inteligentni i domišljati amater. Istini za volju da nije njegovih tekstova većina ljudi ne bi shvatila šta su to crne rupe u Vasioni.

Dopalo mi se razmišljanje neurohirurga prof.dr.Đorđevića, koji smatra da je masa mozga standardizovana za sva bića koja ga imaju, bitan je njegov krajnji proizvod koji nazivamo inteligencijom. Uzmimo mozak krave i miša. iako ima sto puta teži mozak od miša, krava nije inteligentnija od miša, a kamoli stostruko.Nije joj potrebna inteligencija da bi vodila računa na kom mestu je ujedaju muve i koji je trenutak najzgodniji da ih raspali repom. U suštini, inteligencija je produkt viška neurona. kada mozak ima višak kapaciteta, odnosno inteligenciju, onda je koristi za rešavanje životnih problema i za utvrđivanje međusobnih odnosa u zajednici.

U glavama ljudi ostala je masa mozga od 1200 - 1400 grama.Mozak čoveka je tri puta teži od mozga šimpanze zbog promene na mikrocefalnom genu. Potrošnja energije u mozgu iznosi 15 W/s (vati u sekundi). Ako bi došlo do uvećanja moždane mase, onda bi ona morala da započne još u materici, i fetus na kraju ne bi mogao da izađe kroz tesnu karlicu i uski porođajni kanal.

Šta bi se dogodilo ako bi se neuroni minijaturizovali da li bi to dovelo do povećanja moždane mase?!To bi bilo u suprotnosti sa suštinom funkcije nervnih ćelija.Povećan broj neurona slao bi  više informacija, koje bi izazvale "gužvu u transportu", osim toga to bi bilo u suprotnosti sa termodinamičkim principima - isti slučaj kao sa tranzistorima u čipovima

Tranzistori deluju kao vratari za propuštanje električnih signala, a to rade i jonski kanali u membranama neurona i aksona (produžetak citoplazme nervne ćelije koji ima zadatak da šalje  signal na sledeću nervnu ćeliju).

Da li postoji ograničenje inteligencije? Inteligencija nije svetlost čija je brzina nepromenljiva. Mozak je izložen mentalnim naporima, tako da se na molekularnom nivou odvijaju procesi mentalnih aktivnosti, poput memorisanja, sinteza ideja i procena informacija.

Postoji način poboljšanja ljudskog uma bez povećanja mase mozga.To se postiže učvršćivanjem sinapsi odnosno međuneuronskih spojeva.

Putem socijalne akcije i reakcije ljudi su stvorili kolektivnu inteligenciju.

Fizičari pričaju svoju priču.

Henri Markam  je započeo "Projekat plavog mozga", sa idejom da se napravi ljudski mozak, koji će biti u velikoj meri kao pravi ljudski mozak. Uspeli su da naprave kompjuter sa 147 456 procesora i 150 000 gigabajta memorije ( to je otprilike oko 100 000 puta moćnije od ličnog PC). Fizičari su uspeli da simuliraju oko 1% ljudske moždane opne i to je bilo sporije oko 600-ti deo brzine ljudkog mozga.Neki su to nazvali teleskop habl za ljudski um, odnosno linearni akcelerator mozga. Ozbiljan problem u modeliranju ljudskog mozga je energija (toplota).Kompjuter proždire milione vati struje i stvara toplotu da su mu potrebni klima uređaji teški preko 6 tona i da duvaju oko 77 000 kubnih metara rashladnog vazduha u minuti. Za model ljudskog mozga trebalo bi ovo pomnožiti sa 1000.

Ljdski mozak koristi između 15-20 vati.Toplota koju stvara ljudski mozak gotovo je neprimetna, a on nadmašuje superkompjuter. Mozak je najsavršeniji predmet koji je Majka Priroda stvorila u  ovom delu galaksije. Za sada nema dokaza o inteligentnim bićima u Sunčevom sistemu, znači da moramo prevaliti najmanje 40 biliona kilometara, koliko je od nas udaljena najbliža zvezda, pa čak i dalje od toga da bismo pronašli predmet složen koliko ovaj koji nam se nalazi u glavi....

Čuvajte mozak. Teško da ćete naći nešto tako pametno i ne dozvolite da vam se pregreje  - odmarajte ga ....

Otvorivši svoja dva oka, Ra, bog Sunca obasja svetlošću Egipat,razluči noć od dana.Bogovi su potekli iz njegovih usta, a rod ljudski iz njegovih očiju. Sve stvari proishode iz njega, iz deteta koje blista u lotosu i čiji zraci oživotvoruju sva bića.

Bog je kadar da stvara čestice različitih veličina i oblika, a možda i različitih gustina i sila, tako da je u prilici da menja zakone Prirode i da stvara raznolike svetove u raznim delovima Vaseljene. 

Nebo nad nama stalno je obasuto zvezdama. Kao dete sam ih često posmatrala ležeći, pitajući se da li ih je neko stvorio, ili možda one postoje same od sebe.

Ponekad osećam silnu potrebu.....da li da izustim tu reč?...za religijom. Tada bih izašla noću i da umem slikala bih zvezde. Kako nisam tome vična, samo ih posmatram u tišini koja me pritiska do beskraja. Ćute one, ćutim ja....

Da biste napravili pitu od jabuka, potrebni su vam brašno, jabuke, nekoliko sitnica i topla rerna. Svi sastojci pite sazdani su od molekula (recimo, šećera ili vode).molekuli su sa svoje strane sazdani od atoma - ugljenika, kiseonika, vodonika i još nekih drugih. Odakle potiču ti atomi? Svi su oni, osim vodonika nastali u zvezdama. Jedna zvezda je svojevrsna kosmička kuhinja u kojoj se vodonikovi atomi spajaju u teže atome. Zvezde se kondenzuju iz međuzvezdanog gasa i prašine, koji se sastoje od vodonika. Ali, vodonik je stvoren pri velikom prasku, eksploziji kojom je nastao Kosmos. Ako želite da napravite pitu od jabuka, pošavši ni od čega, morate najpre stvoriti Vaseljenu.

Zamislite da uzmete parče pite od jabuka i presečete ga na pola; zatim uzmete jednu od dve polovine, pa i nju prepolovite; potom nastavite na isti način u duhu Demokrita. Koliko biste puta morali da prepolovite sve sitnije komade pite da biste stigli do pojedinačnog atoma? Odgovor glasi:oko devedeset naizmeničnih puta.Svakako da ni jedan nož nije dovoljno oštar, osim toga i pita je mrvljiva, a i sam atom bio bi premali da bi se mogao videti golim okom.Ipak postoji način da se to uradi....

Pre skoro jednog veka u kembridžu je dokučena priroda atoma. Do otkrića se delimično došlo tako što su delovi atoma ispaljivani u atome, pri čemu je posmatrano kako se odbijaju. Tipičan atom ima na spoljašnjem delu oblak elektrona. Elektroni su naelektrisani.Oni odeđuju hemijska svojstva atoma - sjaj zlata, hladnoću gvožđa pri dodiru, kristalnu strukturu ugljenikovog dijamanta...Duboko u unutrašnjosti atoma, skriveno daleko od oblaka elektrona, nalazi se jezgro koje se sastoji od protona i neutrona. Atomi su vrlo mali - oko sto miliona njih stalo bi duž jabučice vašeg malog prsta. Jezgro je još sto hiljada puta manje i to je razlog što je trebalo mnogo vremena da se ono otkrije.

Sazdana sam od atoma. Moj lakat, koji počiva na stolu predamnom sačinjen je od atoma. Sto se sastoji od atoma. Ako su ti atomi tako mali i prazni. a jezgro još manje, kako onda sto izdržava moj lakat? Zašto jezgra koja sačinjavaju moj lakat ne skliznu kroz jezgra koja sačinjavaju sto? zašto ne propadnem kroz Zemlju?

Na moju sreću čuva me oblak elektrona. Spoljni deo jednog atoma mog lakta negativno je naelektrisan. Isto je i sa atomom stola. Negativna naelektrisanja se međusobno odbijaju. Moj lakat ne može da proklizi kroz sto jer su električne sile jake.Bez električnih sila u Vaseljeni više ne bi bilo stvari - postojali bi samo razređeni oblaci elektrona,protona i neutrona, kao i gravitaciono povezane lopte elementarnih čestica, jednolični ostaci nekadašnjih svetova.

Ako se prilikom sečenja pite od jabuka ne zaustavite na pojedinačnom atomu već nastavite dalje, suočićete se sa beskrajem malog. Podignete li pogled ka noćnom nebu, pred očima će vam se ukazati beskraj velikog.

Ako niste vešti kuvari, može vam se desiti da vam pita s jabukama izgori. Tada će se pita sastojati od ugljenikovih atoma. Jedan njegov atom ima šest protona i šest neutrona u jezgru i šest elektrona u oblaku. Ako biste takvom jezgru odstranili dva protona i dva neutrona, dobili biste novo jezgro - jezgro helijuma. To bi bila fisija. Ako prepolovite pitu od jabuka devedeset prvi put, odnosno ako prepolovite ugljenikovo jezgro, nećete dobiti manje delove ugljenika, već nešto drugo - atom sa potpuno drugim hemijskim svojstvima. Presečete li atom

dovodite do pretvaranja jednog elementa u drugi.

Nemojte se zaustaviti na ovome. Atomi se sastoje od protona, neutrona i protona. Možemo li preseći proton? Ukoliko visokoenergetske protone podvrgnemo bombardovanju drugim elementarnim česticama - recimo drugim protonima, doćićete do saznanja da se elementarne čestice kao što su protoni i neutroni sastoje od još manjih elementarnih čestica - kvarkova. Kvarkovi se međusobno razlikuju u pogledu "boja" i "ukusa", kako su označena njihova svojstva u nastojanju da se subatomski svet učini što ljudskiji.

Da li su kvarkovi najsitniji sastavni delovi materije, ili se možda i oni sastoje od još elementarnijih čestica? Da li ćemo doći do kraja u razumevanju prirode materije, ili postoji beskrajna regresija ka sve fundamentalnijim česticama? Ovo je veliki nerešivi problem nauke.

Umesto doviđenja, do nekih budućih dana i boljih vremena, kad budete jeli pitu od jabuka, setite se priče o atomu koji život znači.....

Šta ako se priroda ipak može odgonetnuti?

Gete

Počnimo naš put saznanja povratkom u prošlost, ka legendarnom narodu Maja. Sigurno ste čuli za njih, za njihovu jedinstvenu kulturu, umeće ratovanja i žrtvene rituale Maje potiču od nomada koji su za vreme poslednjeg ledenog doba preko Beringovog moreuza prešli na američki kontinent. 
Najranija otkrića u Srednjoj Americi iz perioda od 9000 do 7000 godine pre nove ere, ukazuju na lovce i sakupljače iz kamenog doba, koji su se oko 5000 godine pre n e posvetili gajenju kukuruza, a oko 2000 godine pre n e osnovali trajna naselja. Njihove veličanstvene kamene piramide u Meksiku, Belizeu i Gvatemali svedoče o visoko razvijenoj i uticajnoj kulturi, a i dan-danas se divimo njihovom pismu bogatom raznolikošću, kao i astronomskom i matematičkom znanju. Za Maje, Sunce i Mesec nisu bili nežive zvezde, već bogovi. Golim okom su posmatrali noćno nebo i podizali spiralne građevine nalik puževim kućicama, na kojima su ivice prozora služile kao linije pomoću kojih su se orijentisali. Na taj način su vrlo precizno mogli da predvide pomračenja Sunca i Meseca Zamišljali su da je Sunce ugroženo i da postoji pretnja da će ga ogromni mravi prožderati Ova predstava je očigledno nastala kao rezultat posmatranja erupcije vrućeg gasa za vreme pomračenja Sunca. 
Mit o u chibal k’in-ovom „gutanju Sunca“, izazivao je veliki strah među običnim ljudima To je lako razumljivo ako uzmemo u obzir da je za narod koji je zavisio od prirode i težio da živi u skladu sa njom odnos prema Suncu bio izuzetno važan jer je ono predstavljalo izvor života .
Budno motriti u nebo bilo je nužno za njihovo preživljavanje Sunce i kiša, hladnoća i vrućina odlučivali su da li će žetva biti dobra ili loša Maje su verovale da je vreme bilo sudbinsko i da je suštinski zavisilo od kretanja zvezda Zbog toga su pravili iscrpne zapise u kojima su tako sigurno čuvali podatke svojih astronomskih posmatranja.
Tako su nastali kalendari, koji su unosili red u svakodnevni život i ritam ritualnih radnji Najpoznatiji primer je Colkin (Tzolkin), ritualni kalendar Maja Colkin počiva na astronomskim podacima iz kojih su Maje izvodile redosled dana i cikluse koji su se ponavljali i koji su bili međusobno isprepleteni. Svakom pojedinačnom danu pripisivan je određeni sudbinski karakter To se podudaralo sa verovanjem Maja da njima vladaju više sile. Kako bi te više sile umilostivili i dodvorili im se, redovno su priređivali ceremonije Samo na taj način, po njihovom ubeđenju, mogla se izbeći loša sudbina. 
Pored zvezda, pažnju Maja su zaokupljali i brojevi i vreme – sve su to bogovi koji su jedan s drugim u uzajamnim odnosima i na najrazličitije načine utiču na život ljudi. Danas su mnogi istraživači skloni tome da svet majanskih bogova i njihovu moć nad ljudima objasne kao međukosmičke intervencije, što su Maje slikovito prikazale u svojim kalendarima Hose Argueljas, koji je otkrio Colkin, u svom glavnom istraživačkom radu Faktor Maja, opisuje kalendar i kao pravilnik u kome se astronomija i mit spajaju u jedan duhovni model objašnjenja sveta. Stoga su Maje smatrale Sunce vezom do „srca“ univerzuma. Bili su ubeđeni u to da kosmos ima određene „namere“ i da se iz središta univerzuma upravlja svim tokovima vidljivog sveta. Tek je najsavremenijim naučnim metodama bilo moguće otkriti neverovatnu preciznost majanskog kalendara. 
Povod je bilo posmatranje Sunčevih pega, onih tamnijih mesta koja se pojavljuju u određeno vreme i u određenim oblastima na površini Sunca Sve donedavno su astrofizi-čari mislili da je reč o čisto slučajnim pojavama. Uz pomoć moćnih računara, poslednjih godina su otkriveni periodični obrasci. Ono što ove obrasce čini posebnim jeste da su identični s periodima u majanskom kalendaru 
Pored Colkina, koji je utemeljen na ciklusu od 260 dana, Maje su imale i Haab, koji se sa svojih 360 dana plus pet slobodnih, podudara sa našim mesečnim kalendarom. 
Na osnovu Haaba se, pre svega, određivalo najpovoljnije vreme za setvu i žetvu Još jedan kalendar Maja poznat je pod nazivom „dugo brojanje“ .

i dan-danas je zagonetka kako su Maje u svom vremenu uspele da naprave kalendar koji je ujedno i precizno sredstvo koje kazuje tako mnogo o budućim astronomskim 

događajima isto je tako uzbudljivo i pitanje šta će se desiti 

nakon završetka računanja vremena po Majama.

Kao što je poznato, zapadno društvo se oslanja na moć naučnog saznanja i radije poklanja svoje poverenje merljivim i dokazivim činjenicama nego zapažanjima drevnih kultura i to čak uprkos tome što su Maje predvidele sopstvenu propast U svakom slučaju: u međuvremenu 

su u prirodnim naukama spoznate povezanosti solarnih aktivnosti i ljudskog ponašanja Dva kanadska pisca, Moris Koterel (Maurice Kotterell) i Adrijan Gilbert (Adrian Gilbert), napisali su na ovu temu bestseler koji je pobudio veliku pažnju U njemu su dokazali nedvosmislenu korelaciju između uspona i padova svetskih carstava i solarnih ciklusa. 

Oni su, počev od Vavilonskog carstva do kulture Maja i Rimskog carstva, pronašli direktnu vremensku vezu između specifičnih solarnih aktivnosti i političkih previranja 

Hose Argueljas u svom istraživanju kalendara Maja daje jedno važno upozorenje Njegova pažnja je pritom usredsređena na značenje Sunca za Maje Oni su očigledno 

već znali da je naše sunce samo jedno od mnogih i da se i samo okreće oko drugih sunaca Stoga su znali i da sva sunca kruže oko jednog središta, upravo onog već pomenutog „srca kosmosa“ – Hunab-Ku.

Čovek je veoma osetljiv na kosmičke uticaje.to se odnosi kako na elektromagnetne sile tako i na gama -zračenje.Čovekov DNK ima svojstvo da se u odnosu na gama-zrake ponaša kao "antena".U našem DNK postoje molekuli ugljenika, kristali koji na zračenje reaguju kao 
rezonantna tela.Ove naučno utemeljene činjenice potvrđuju značaj proročanstva Maja u kome je reč o sinhronizovanom zraku koji menja našu svest.
Kvantni fizičar Brajan Svim kaže:"Jezikom kvantne fizike možemo reći da se između elektrona Sunca i ljudskih elektrona odvija elektrodinamička razmena".1963.god. dr.Beker iz bolnice Albert Ajnštajn u Njujorku povezao je bolest i kosmos.Broj pacijenata koji su primljeni u psihijatrijske klinike značajno se povećavao kada su postojale snažne solarane erupcije.
kada Sunce u većoj količini izbacuje naelektrisane čestice koje dospevaju u našu jonosferu, povećava se učestalost udara munja. dakle, postoji neposredna veza između kosmičkog zračenja i oluja.

Svaka čestica, bio to elektron, atom, bilo cele molekularne veze kontinuirano emituju polja i primaju druga.polja su medijum koja povezuju čitav kosmos. I mi emitujemo polja i primamo ih.kroz ta polja mi smo trajno povezani sa kosmosom, primamo energiju i informacije.stoga solarne aktivnosti i oscilacije polja koje nastaju usled njih, mogu da izazovu snažne reakcije u nama.najpoznatiji je direktan uticaj Sunca na našu psihu - zimska depresija.Posledice uticaja solarnih oscilacija na Zemljino magnetno polje su nesanica i sklonost ka samoubistvu, srčani udari.Solarne oluje utiču i na poremećaj ponašanja kitova - 2005.kitovi su se nasukali na obalu Severnog mora.....

U slavu života Pabla Nerude

Velike ljubavi
Pablo Neruda & Matilde Urutia
Kada čovek voli ženu - spreman je na sve.Samo je nebo granica i život je najlepši san.Kada se dogodi ono najgore, ostaju sećanja i bolno saznanje, da uprkos svemu blagosloven je onaj koji doživi i proživi veliku, pravu ljubav.....
Ne znam koliko sam vremena tu ostala utonula u sećanja.Plakala sam;gubila pojam o vremenu.ruke su počele da mi drhte.Osećam se kao najtužnija i najbespomoćnija žena na svetu.Kako ću smoći snage da se uklopim u neizbežan tok stvari? Pad je previše nagao, još juče sam živela kao u snovima.Sada sam svega lišena, nedostaju mi njegove ruke, u kojima je bio čitav svet i koje su me u svemu podržavale....
Lagano ulazim u kuću.Osećam hladnoću, tek sada shvatam koliko je praznine ostavilo Pablovo odsustvo.Hodam po kući, dolazim u sobicu pod stepeništem, tu malu radnu prostoriju sa stolom u seoskom stilu.Kao da je Pablo još ovde,u svojoj radnoj sobi, sveska mu stoji napola otvorena, olovke spremne, velike, male, raznobojne u maloj vazi uvek sveže cveće.Čini mi se kao da je prošla čitava večnost...
U malom ramu je moja fotografija, smejem se, srećna.
Kada je to bilo! Sedam za njegov sto gledam naokolo.Nikada raninije nisam bila svesna ove gotovo čujne tišine.Večernja svetlost unosi mir medju stvari. U svemu i nehotice tražim Pabla, nastavljam da gledam zidove, njegove knjige, časovnike,predmete koji u meni bude silne uspomene.Shvatam da je Pablo ovde i da me čeka.Kao da sam bila izdvojena iz svega i sve što sada gledam ima neku drugu dimenziju.čudno osećanje napuštenosti obuzima mi čitavo biće, užasnuta se pitam: da li ću moći da koračam tom stazom neizrecive tuge?
Nastavljam da posmatram more...Vidiš li tu zvezdu?

Tebi je poklanjam, tvoja je a kada budemo razdvojeni ova će nas zvezda sjedinjavati.
Suze mi lagano, kap po kap klize niz lice.Ne smetaju mi, ne, dobre su, tople puštam ih da teku. Sada kada sam sama prija mi da plačem. Koliko uspomena! Tada nisam bila svesna koliko sam srećna, a sada ih uzalud prizivam ne bi li našla spokoj u kojem nikada više neću uživati. Kako ću dalje da živim kada sam toliko godina spavala naslonjena na njegovo rame kada smo bili toliko bliski, jedno telo.
Nebo i more se stapaju i postaju jedno. Zašto mi je sudbina iznenada oduzela sve što mi darežljivo podarila? Zašto moram sama da se suočim sa životom koji je odjednom postao tako gorak, tako bezdušan?
Uvek sam govorila da sam imala prelep život i ako postoji raj, mora da je kao taj skladan život koji sam imala sreću da proživim. Kako se može toliko voleti? Kako se može biti toliko srećan?
Osećam kako se njegov život spaja sa mojim.Njegov bol i ljubav vezivali su naše živote.....Svakoga dana Pablo je za mene bio svetlost, praznik. Pitala sam se kako to nastaje ljubav......


¿Canto vive el hombre por fin?
Vive mil anos o uno solo
Vive una semana o varios siglos¿Por cuanto tiempo muerte el hombre?¿Que quire decir para siempre?

Mudrost naroda je beskrajna.Hajdemo bogovi se ljute. Gledam se u ogledalu, oči mi blistaju kao da idem na ljubavni sastanak....


Ukoliko želite da provedete lepe trenutke sa nekim koga volite pročitajte ovu knjigu.Obogatićete svoju dušu i shvatiti da ljubav zaista može sve.....